Izvor: Southeast European Times, 20.Okt.2012, 14:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
BiH podeljena oko ukidanja oružanih snaga
U predlogu predsednika Republike Srpske navodi se da su oružane snage preskupe i da ne donose rezultate.
20/10/2012
Dražen Remiković za Southeast European Times iz Sarajeva -- 20.10.2012.
Parlamenti Bosne i Hercegovine uskoro će početi da raspravljaju da li da ukinu oružane snage zemlje. Taj kontroverzan predlog izneo je predsednik Republike Srpske (RS) Milorad Dodik.
Dodikov Savez nezavisnih socijaldemokrata, većinska stranka u parlamentu >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << RS, spreman je da podrži ukidanje oružanih snaga. Ali, političari i građani podeljeni su oko tog pitanja, dok analitičari kažu da bi bez vojske država mogla da izgubi svoj subjektivitet.
„BiH ima glomaznu vojnu mašineriju koja troši previše novca i ne daje nikakve rezultate“, navodi se u Dodikovom predlogu.
„Nije nam potrebna vojska, jer imamo vojnike NATO-a u BiH, imamo Hrvatsku i Srbiju koje imaju pravnu obavezu da obezbede mir u BiH“, rekao je Željko Mirjanić, šef poslaničkog kluba Saveza nezavisnih socijaldemokrata u Narodnoj skupštini RS, u izjavi za SETimes. „BiH je potrošila preko milijardu evra na [Oružane snage] ... . Pametnije je investirati ta sredstva u ekonomiju, a posebno u vreme ekonomske krize.“
Posle rata bilo je preko 60.000 pripadnika snaga NATO-a u BiH, ali je taj broj sveden na trenutni nivo od oko 1.200 vojnika NATO-a i EUFOR-a.
BiH je 2006. godine uspostavila ujedinjene oružane snage, koje danas imaju oko 10.000 vojnika, sa godišnjim budžetom od oko 150 miliona evra. Ukupan godišnji budžet zemlje iznosi 500 miliona evra. Poslanik Stranke za BiH u Parlamentarnoj skupštini Federacije BiH Safet Halilović rekao je da svaka ozbiljna država ima vojne snage.
„Mislim da ova inicijativa neće dobiti podršku ... sve zemlje u regionu imaju vojsku, pa BiH ne može da bude bez vojske“, rekao je Halilović za SETimes. „Reforma oružanih snaga jedna je od najboljih stvari koje su se dogodile u posleratnoj BiH. Ima prostora za smanjenje troškova, ali je vojska svakako potrebna. Uzmite u obzir terorizam, huligane, požare i poplave. Vojska je poslednja linija odbrane u takvim situacijama.“
Denis Hadžović, direktor Centra za bezbednosne studije, sarajevske nevladine organizacije koja se bavi vojnim pitanjima, kaže da je predlog više politički nego legitiman.
„Vojska je jedna od ključnih karakteristika nezavisnosti i subjektiviteta jedne države“, rekao je Hadžović zaSETimes. „[Oružane snage] BiH pružile su veliki doprinos mirovnim misijama širom sveta. Sa druge strane, ne možete tek tako da otpustite 10.000 ljudi. Morate da im nađete nove poslove pre bilo kakve inicijative ili predloga.“
NATO je u maju 2010. godine uputio uslovan poziv BiH da se pridruži Akcionom planu za članstvo, ali samo ako se sva nepokretna vojna imovina registruje kao državna imovina BiH koju koristi ministarstvo odbrane te zemlje. Zbog političkih nesuglasica to pitanje je i dalje nerešeno.
Sporna imovina -- 69 objekata -- uključuje kasarne, poligone za obuku i gađanje, deset vojnih skladišta, radio-komunikacionu mrežu i nekoliko radarskih objekata i aerodroma.
Sredinom marta Dodik je ponovo otvorio pitanje članstva BiH, ponavljajući da će građani RS na referendumu doneti odluku da li žele da se pridruže NATO-u.
„Ako odlučimo da uđemo u NATO, BiH može da uđe u tu organizaciju i kako demilitarizovana zemlja“, rekao je Dodik skupštini RS kada je predstavio inicijativu članovima parlamenta.
Bojan Vlaški, advokat iz Banja Luke, kaže da bi država sredstva koja troši na vojsku trebalo da iskoristi na druge načine.
„Bilo bi puno bolje kada bismo trošili novac koji dajemo vojsci na neki ekonomski rast, otvaranje novih radnih mesta, obrazovanje“, rekao je Vlaški za SETimes.
Eldin Ramizović, inženjer iz Sarajeva, ne slaže se sa tim.
„Nezamislivo je da neko traži ukidanje vojske u zemlji koja je pre samo 15 godina prošla kroz krvavi rat u kojem je 100.000 ljudi izgubilo život“, rekao je Ramizović.
Nastavak na Southeast European Times...
