Izvor: B92, 14.Dec.2015, 18:23   (ažurirano 02.Apr.2020.)

"BiH - 20 godina poricanja i nepravde"

Organizacija AI objavila je povodom 20 godina od potpisivanja Dejtonskog sporazuma izveštaj gde poziva vlasti u BiH da prestanu sa poricanjima zločina.

"Dvadeset godina nakon potpisivanja mirovnog sporazuma koji je okončao rat u Bosni i Hercegovini, rešavanje sudbine stotina nestalih ostaje utopija, dok diskriminacija i sraman nedostatak političke volje nastavlja da blokira pristup vladavini prava, istini i odštetama žrtvama", saopštio je Amesti Internešnal.

U >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << saopšenju se navodi da je Dejtonski sporazum, potpisan 14. decembra u Parizu, nesporno okončao oružani konflikt u kom je živote izgubilo više od 100.000 ludi, ali da od tada politički lideri u BiH ne uspevaju da pokažu punu posvećenost pravdi i odšteti prema žrtvama.

"Lideri u BiH moraju odmah da odblokiraju pristup pravdi, istini i ratnim odštetama za žrtve, uključujući žrtve seksualnog nasilja. Ovim fundamentalnim koracima BiH će omogućiti da se ostave po strani duhovi prošlosti", izjavio je zamenik direktora ove organizacije Gauri van Gulik.

Amnesti Internešnal kritikovao je političke lidere, posebno predstavnike srpske manjine u Republici Srpskoj, da neprestano stoje na putu otkrivanja ratnih zločina i privođenju odgovornih pravdi.

Oni su naveli da je nedavna odluka o suspenziji saradnje sa državnim sudom BiH dalje ograničavanje efikasne istrage i privođenja odgovornih, od kojih se neki mogu nalazi na teritoriji RS, pred lice pravde.

Amnesti Internešnaj poziva vlasti u BiH da se potpuno posvete rešavanju sudbina preko 8000 nestalih u ratu i da obezbede sve informacije koje mogu da dovedu do istine, pravde i odštete porodicama stradalih.

U saopštenju povodom 20 godina od potpisivanja Dejtonskog sporazuma konstatovano je da su mnoge priče preživelih i njihovih porodica ostale neispričane, drugi se bore da pronađu zaostalu dokumentaciju, dok su pojedine slučajeve uspešno ugasile administrativne prepreke.

Vlada nije primenila Zakon o nestalim osobama usvojen 2004. godine, koji je imao za cilj osnivanje fonda za pomoć porodicama u ratu.

"Ovaj zakon sadrži ključnu vezu za obezbeđivanje odštete porodicama nestalih u ratu, od kojih se mnoge nalaze u teškoj finansijskoj situaciji nakon što su izgubile glavnog hranitelja u porodici. Nema više vremena za gubljenje", rekao je Gauri van Gulik.

Otkrivanje sudbine nestalih dodatno je otežalo smanjenje troškova Instituta za nestala lica kojim se smanjuju kapciteti za nove ekshumacije, provere i identifikacije posmrtnih ostataka, navodi se u saopštenju.

Amnesti Internešnal je saopštio da je trogodišnji oružani sukob između snaga Republike Bosne i Hercegovine, snaga bosanskih Srba i bosanskih Hrvata obeležilo je osnivanje koncentracionih logora, seksualno nasilje i etničko čišćenje.

U masakru u Srebrenici, najgorem zločinu na teritoriji Evrope od drugog svetskog rata, stradalo je više od 8.000 muškaraca i dečaka, navela je ta organizacija.

Oni su dodali da se žrtve seksualnog nasilja suočavaju se sa brojnim preprekama, posebno u RS gde se status civilnih žrtava rata još preispituje, a mnoge žrtve su stigmatizovane u društvu.

U saopštenju Amnesti Internešnala se navodi da čak i u slučajevima kada je sud presudio da je došlo do seksualnog nasilja, odšteta se ne isplaćuje direktno žrtvama, koje su primorane da u civilnim tužbama otkrivaju svoj identitet.

"Suprotstavljeni interesi političke elite u BiH konstantno negiraju pravo na odštetu i reintegraciju u drušvo oslobođeno od diskriminacije. Vreme je da politički lideri u ovoj zemlji pokažu pravu političku volju i da obezbede vladavinu prava i dostojanstven život za preživele", navodi se u saopštenju.

Nastavak na B92...