Izvor: Večernje novosti, 24.Feb.2019, 17:17   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Bez politike u studentskim organizacijama

Bolji položaj akademaca i jasno preciziranje ko i kako može da ih zastupa uskoro će biti regulisano usvajanjem novog zakona VEĆE učešće izabranih studentskih predstavnika koji se pred organima fakulteta i univerziteta zalažu za bolji položaj akademaca, kao i jasni kriterijumi ko može da ih zastupa, uskoro će biti omogućeni usvajanjem Zakona o studentskom organizovanju. Za desetak dana trebalo bi da počne javna rasprava, a očekuje se da zakon uđe u skupštinsku >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << proceduru do leta. Trenutna situacija u Srbiji je takva da postoji veliki broj organizacija koje istupaju u ime studenata, ili se bave njima, a mnogi u njima to nisu. Kada budu usvojene ove novine, tačno će se znati ko može da predstavlja studente pred institucijama. Kako objašnjavaju u studentskim organizacijama, definisanost njihove uloge važna je jer se prevashodno bave sticanjem neformalnog obrazovanja akademaca, koje im je neophodno za buduće zaposlenje. Osim toga, u saradnji sa studentskim parlamentom, rade na poboljšanju kvaliteta nastave. - Do sada je bilo moguće da organizacija ima najmanje tri člana i da može da funkcioniše kao bilo koje drugo udruženje - kaže Borjan Soković, predsednik Saveza studenata Beograda. - Studentske organizacije su neophodne jer, na primer, naša se trudi da nadoknadi ono što fakultet ne nudi, a to je više prakse, povezivanje sa kompanijama, javnim sektorom, kao i podrška studentima da u budućnosti pokrenu sopstveni biznis. Kako bi se došlo do najboljeg rešenja, koje će ići u prilog studentima, ali koje će i odgovarati fakultetima, tokom godinu dana je radna grupa, koju su činili predstavnici studenata svih univerziteta, Ministarstva prosvete i organizacija, radila na izradi nacrta zakona. Bilo je mnogo nesuglasica između različitih studentskih struja, pa se postavljalo pitanje ko u stvari kroji ovaj zakon. Jedna od njegovih bitnih stavki biće i jasnije definisana uloga studentskih organizacija i uklanjanje političkog uticaja.SLOVENIJA DOBAR PRIMER KAKO objašnjavaju u Savezu studenta Beograda, u većini zemalja u regionu ovaj zakon već je dao dobre rezultate. - U Sloveniji, na primer, studentsko organizovanje podignuto je na visok nivo - objašnjava Soković. - Imaju potpunu autonomiju u radu, ali ne u negativnom smislu, da mogu da rade šta im se prohte, već da na pravi način zastupaju studentske interese. - Ovaj zakon prepoznaje studentske organizacije, dok je Zakon o visokom obrazovanju definisao samo Studentski parlament - objašnjava, za "Novosti", Milan Savić, predsednik Studentske konferencije univerziteta Srbije. - Na ovaj način će se obezbediti autonomija legitimno izabranim predstavnicima koji će se pred ministarstvom i fakultetima zalagati za studente, a biće zaštićeni od spoljnih uticaja. Treba napomenuti da većina zemalja u regionu već ima ovakav zakon. PROČITAJTE I:Akademci kao partijci U Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja navode da je cilj da se studentsko organizovanje u Srbiji podigne na viši nivo. - Zakon, između ostalog, propisuje šta je studentsko organizovanje, čime mogu da se bave studentske organizacije, šta je studentski parlament, kao i koje nevladine organizacije na fakultetima mogu da se zovu studentskim i koji je njihov domen rada - kažu u Ministarstvu prosvete. PODRŠKA OVIM zakonom biće obezbeđeno i veće učešće studenata sa hendikepom, koji će na ovaj način imati više predstavnika. Neki od glavnih problema sa kojima se oni suočavaju su nedovoljno literature na znakovnom jeziku, kao i nedovoljno vannastavnih aktivnosti koje mogu da upražnjavaju.

Nastavak na Večernje novosti...