Izvor: B92, 14.Apr.2014, 13:41   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Beograd nije na agendi Merkelove

Berlin, Beograd -- U nemačkoj vladi za sada nema nikakvih termina za posetu nemačke kancelarke Angele Merkel Srbiji, rekla je Tanjugu jedna predstavnica za štampu nemačke vlade.

List Danas objavio je da nezvanično saznaje da bi u Beograd, posle Gerharda Šredera, trebalo da doputuje i nemačka kancelarka Angela Merkel i da bi njena poseta trebalo da bude orijentisana ka načinu na koji će nova Vlada Srbije >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << pregovarati o Kosovu i Metohiji.

Međutim, kada se pogleda u bližu istoriju, nemački kancelari u novijoj političkoj istoriji nisu baš često posećivali Beograd, a o tome govori i podatak da je između dve posete nemačkih kancelara, Helmuta Kola i Gerharda Šredera, prošlo skoro dve decenije - Kol je, naime, 1985. godine posetio Beograd, a Šreder, zatim, tek 2003. godine.

Merkelova je bila u Beogradu u avgustu 2011. godine, kada je tadašnjem srpskom predsedniku Borisu Tadiću jasno rekla šta očekuje od Srbije i kakav treba da bude odnos Beograda prema Kosovu i time izazvala pravi ''politički zemljotres'' u tadašnjoj političkoj eliti Srbije.

Posete nemačkih kancelara se brižljivo planiraju, koordiniraju, analiziraju, unapred jasno znaju, imaju svoj cilj i tok i one, uglavnom, imaju pozitivan rezultat za zemlju domaćina, kao na primer kada je Šreder, kao kancelar, posetio Rumuniju, kada su sklopljeni vredni poslovni aranžmani, a u okviru ukupne bilaterale svoje mesto našli i rumunski studenti na univerzitetima širom Nemačke.

Merkelova, poznata kao racionalna ličnost, koja, bez mnogo emocija, tehnokratski uspešno vlada Nemačkom i Evropom, poznata je i po dobrom menadžmentu i organizaciji, te je, na primer, znala da treba da otputuje u daleku i moćnu Kinu, s kojom nemačka privreda ima milijarde i milijarde evra prometa, na svega nešto duže od 48 sati.

Ona je krajem leta 2012. godine bila u Pekingu na 32 stepena Celzijusa, iznad dvadesetmilionskog grada bio je oblak smoga, a u gradu - blistave sablje gardista i vojne počasti za Merkelovu, koja je tamo stigla sa najvećom vladinom delegacijom, koju je Kina ikada primila. To je bila državna poseta u kojoj se radilo o moći i milijardama, jer je Merkeova tada u Peking optutovala u floti od tri aviona, sa 150 pratilaca, među kojima je bilo i sedam ministara i čak pet direktora berzanskog koncerna Daks (Nemački deonički indeks), a u Kini je održala 22 govora u 75 minuta.

Tu se radilo, pre svega, o harmoničnim privrednim odnosima i za samo nekoliko sati zaključeni su ugovori vredni pet milijardi evra - s neskrivenim ponosom su tada komentarisali analitičari, navodeći da je Kina kupila 50 aviona ''Erbas'' , a nemački ''Folksvagen'' tamo počeo da gradi svoj 15. pogon.

Kad je reč o onim drugim, iznenadnim i nepaniranim posetama, one, kažu u Berlinu, imaju ili veoma dobre, ili veoma loše posledice.

Šta bi sada, dakle, uopšte mogao biti povod za to da Mereklova iznenada poseti Srbiju, opterećenu unutrašnjopolitičkim problemima vezanim za teritorijalni integritet i povezanim sa planovima da postane član EU?

Na to pitanje diplomate bi mogle odgovoriti - povod bi moglo biti ohrabrenje i jasna i sigurna podrška budućoj vladi Srbije, koju bi Merkelova, posle već dobijenih pozitivnih znakova i poseta iz Berlina upućenih Beogradu, mogla definitivno da potvrdi.

Privrednici bi mogli odgovoriti da bi povod iznenadnog dolaska Merkelove mogla biti namera da moćna nemačka privreda sada jedan veći deo svojih para investira baš u Srbiju, seljaci se ponadati kvalitetnom hibridnom semenu i dobroj prodaji svojih proizvoda na nemačkom tržištu, studenti jednostavnijem i lakšem načinu da dobiju mesto na nemačkim univerzitetima...

A skeptici i evroskeptici bi to mogli da obrazlažu na svoj način - pritiskom Berlina da odredi svaki korak na putu Srbije ka EU. Nešto od toga, ili sve to zajedno, moglo bi biti na stolu, ukoliko se, u nekom trenutku, kancelarka ipak reši da dođe u Beograd.

Nastavak na B92...