Izvor: Večernje novosti, 26.Sep.2014, 13:18   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Beli dvor ostaje državi

KOMPLEKS Belog dvora ne može biti predmet vraćanja imovine s obzirom na to da je reč o zakonom zaštićenom dobru nulte kategorije - ipak, Agencija za restituciju će se, formalno, o zahtevu koji je dinastija Karađorđević podnela još 28. januara, izjasniti, ali tek sledeće godine. - Predmet je veoma obiman, pa je treba više vremena za njegovu obradu - kaže za „Novosti“ direktor Agencije za restituciju Strahinja Sekulić. - Dvor, po zakonu, ne može biti predmet naturalne >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << restitucije, baš kao ni slike i druge umetnine od izuzetne važnosti koje se nalaze u njemu ili u Narodnom muzeju. Naime, članom 18. Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju predviđeno je da se ne vraćaju nekretnine koje na dan stupanja na snagu ovog zakona imaju status kulturnog dobra od izuzetnog značaja. Stavom 1 tačkom 8 pomenutog člana čak je decidno dvorski kompleks izuzet od naturalnog povraćaja. Pošto je ceo kompleks neotuđiva celina, iz njega ne može biti izneta nijedna umetnička slika, luster ili komad nameštaja. To, međutim, ne znači da će kompletan zahtev 10 kraljevih naslednika biti odbijen, jer je porodica tražila svu imovinu koja je posle smrti kralja Aleksandra, ostavinskim rešenjem od 27. oktobra 1938, podeljena na tri dela između sinova Petra, Tomislava i Andreja. U zahtevu se nalaze: kompleks Belog i Kraljevskog dvora, kuće u beogradskim ulicama Patrijarha Dimitrija 52, Kralja Aleksandra 24, Krunskoj 7 i Sarajevskoj 37, kuća u Aberdarevoj 1 (nasledstvo kraljice Marije), livade kod Sokobanje i nameštaj, umetnine, skulpture, srebrnina...100 NEPROCENjIVIH HEKTARA Gradnja Belog dvora počela je 18. avgusta 1934. Građevinska vrednost bila je nešto više od 15 miliona tadašnjih dinara. Posle smrti kralja Aleksandra, sud je dodelio imovinu njegovim sinovima. Tito se u Beli dvor uselio po oslobođenju, 1944. godine, i proglasio ga rezidencijom. Kompleks se prostire na 100 hektara, od čega je trećina pod parkovima, a ostalo pod šumom. Najvredniji su arhitektonski objekti i skulpture koji su bukvalno neprocenjivi. Stav Agencije za restituciju je da će odluka o zahtevu Karađorđevića biti doneta u legalnom postupku kao i za sve ostale građane, pa će ono što bude moglo da se vrati u naturi biti i vraćeno, a ono što ne može, a nije kulturno dobro nulte kategorije (kao na primer zgrada u Aberdarevoj), biti obeštećeno. Agencija je u međuvremenu podnela Ministarstvu finansija inicijativu za izmenu Zakona o restituciji, kojom se traži pomeranje rokova za tri godine i promena odredaba koje se odnose na komasirano zemljište. Tako bi se finansijsko obeštećenje umesto 2017. godine okončalo 2020. i trajalo bi tri godine. Ovih dana bi trebalo, kako saznajemo, da bude formirana radna grupa koja bi se pozabavila tim izmenama. - Mislimo da je potrebno pomeriti rok za obeštećenje, jer je tehnički nemoguće do 2017. proceniti imovinu koja ne može da se vrati u naturi - objašnjava Sekulić. - Procenu onoga što mora da se isplati moguće je obaviti tek pošto bude fizički vraćeno ono što može da se vrati, a drugostepeni postupci idu sporo i nisu još završene sudske rehabilitacije. Drugi predlog odnosi se na komasirano zemljište. Sadašnje rešenje podrazumeva da bude vraćena tačno oduzeta parcela u okviru komasacione mase, a nju je praktično nemoguće utvrditi. Predlog je da se ubuduće vraća parcela adekvatne kvadrature iz te komasacione mase, a ne ona koja je oduzeta. - Ako sve bude teklo kao do sad, za godinu do godinu i po donećemo 90 odsto rešenja o naturalnoj restituciji, izuzev poljoprivrednog zemljišta - poručuje Sekulić.
Pogledaj vesti o: Dvor

Nastavak na Večernje novosti...