Izvor: Danas, 24.Dec.2015, 11:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bela tehnika na amiški način
Na sredini prostorije je pumpa za vodu. Do nje je neobična sprava - između dve, gotovo sastavljene drvene grede, provlači se mokro rublje, okretanjem točka cedi se veš. Mašina za sušenje! Ulazimo u kuhinju. Najupadljivija je daskama obložena cisterna za skupljanje kišnice.
Tu je i veliki šporet na sprat. Voda iz cisterne sliva se u deo šporeta tako da uvek ima tople vode. Bojler, zaključih. Na drvenim zidovima su lampe na gas. Ispod njih je sto sa puno zemljanih posuda. >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << Uz neizbežne semenke tu su jabuke i kruške. Iz rerne se širi prijatan miris hleba, jedan, sa rumenom korom - hladi se na šporetu. Drvenim stepenicama penjemo se u spavaće sobe. U svakoj je orman sa dva kreveta i neobičnim prekrivačem u "mozaiku" od bezbroj sitnih, raznobojnih komadića tkanine. Kupatilo je prostorija sa nekoliko kofa napunjenih vodom. Na podu je uzdignuta rešetka i kanal kroz koji voda otiče. Napolju je starija žena mešala nešto u kotliću obešenom na kuku: "Kuvamo sapun, nakupilo se dosta rublja... nedavno smo bili kod Hansa, pravio je štalu pa smo mu pomagali. Ah, posle je bilo divno... pevali smo i igrali kao sav ostali svet. Mi smo onakvi kako nas je Bog stvorio no, moram da priznam da i među nama ima razlike: oni koji su još "tvrđi" i oni drugi, kao na primer menoniti, koji su prihvatili ta veštačka čuda, struju, telefon i ko zna šta još..." Ispred kapije se zaustavila crna kočija . Iz nje je izašao starac sa belom bradom, preko odela je nosio ogrnutu crnu pelerinu. Žena, devojka i deca potrčali su prema gostu, svi su govorili nemački. "Naš sveštenik je svratio da nas obiđe!", govorila je devojka uzbuđeno. "Izvolite sesti, a ja ću da donesem pitu od borovnice, moraćete je probati." Krenuli smo, devojka je pošla da nas isprati do drvene kapije; nedaleko, na stablu jabuke primetila sam plehanu posudu sličnu konzervi. Devojka je pratila moj pogled: "S proleća, pre nego što voće procveta, u nju sipamo malo meda i tako privučemo pčele, ose ili druge leteće insekte da oplode cvetove! Mi prirodi pomognemo malo, ona nama uzvrati mnogo." Krećemo nazad. Kad sam se okrenula da joj mahnem, već je nestala. Pred nama je isti put. Prolazimo pored iste bele kuće i žene koja se njihala na ljuljašci. Samo je sunce drukčije - sa bojom prezrele narandže kao da je za trenutak zastalo na vrhu jednog od okruglih brežuljaka Kristalne doline...
