Izvor: N1 televizija, 24.Apr.2016, 13:43 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Bela smrt" korala u Velikom koralnom grebenu
Najnovije istraživanje pokazalo je da je zbog procesa "izbeljivanja", kao posledice klimatskih promena, oštećeno čak 93 odsto australijskoga Velikog koralnog grebena, koji se ubraja u jedno od deset svetskih čuda prirode.
Izbeljivanje korala događa se zbog zagrevanja mora oko Velikoga koralnog grebena, preteći njegovom opstanku. Korali svoju sjajnu boju duguju pigmentu koji im daju sićušne alge, zooksantele s kojima žive u simbiozi. Zbog sve više temperature vode, koja >> Pročitaj celu vest na sajtu N1 televizija << ne odgovara mikroalgama, ova stvorenja napuštaju simbiozu što rezultira kalcifikacijom korala. Zbog bolesti koju stručnjaci nazivaju "koralnim stresom", koral poprima belu boju i postaje vrlo krhk i podložan oštećenjima.
Stručnjaci podsećaju da se ne radi o prvom velikom izbeljivanju korala Velikoga koralnog grebena, ali upozoravaju da je reč o dosad najekstremnijem fenomenu.
"Nikada dosad nije bilo izbeljivanja korala u ovakvom opsegu. Procenili smo da je trenutno skoro 50 odsto korala već uništeno ili je umrlo. S obzirom na to da se koral pretvara u kalcifikovani kostur, proces nazivamo belom smrću", rekao je za Rojters profesor Teri Hjuz, vođa radne grupe za očuvanje Velikog koralnog grebena.
Njegov tim je u poslednjih nekoliko nedelja organizovao vazdušno nadziranje više od 911 pojedinačnih grebena duž 2.300 kilometara dugog Velikog koralnog grebena. Ustanovili su da je samo sedam odsto korala pošteđeno izbeljivanja. Isto su potvrdili i članovi ronilačko istraživačke ekipe.
Odumiranje korala ima loše posledice i na život podvodnog sveta jer su ribama potrebne koralne strukture za skrivanje, ishranu i reprodukciju, a ugrožene su i ostale životinjske vrste poput morskih kornjača.
Naučnici se nadaju da za deo australijskih grebena još ima nade. Naime, nisu svi jednako ugroženi, odnosno proces izbeljivanja drastično je uticao na nešto više od polovine, a za ostatak još ima nade.
Stručnjaci smatraju da bi trebalo izvršiti još snažniji pritisak na vlade zemalja s najvećim emisijama izduvnih gasova, koje bi trebalo da se usredserede na korišćenje obnovljivih izvora energije. Australija je jedan od najvećih emitera štetnih gasova zbog brojnih elektrana na ugljen, uprkos pozivu međunarodne zajednice da ih drastično smanji.
