Izvor: RTS, 22.Jan.2014, 18:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Beara: Policija RS kriva za genocid
Bivši pukovnik VRS Ljubiša Beara na suđenju Radovanu Kaadžiću optužio policiju RS za streljanje hiljada Muslimana posle pada Srebrenice u julu 1995. godine.
Svedočeći na suđenju Radovanu Karadžić pred Tribunalom u Hagu, bivši pukovnik Vojske Republike Srpske Ljubiša Beara optužio je policiju RS za streljanje hiljada Muslimana posle pada Srebrenice u julu 1995. godine.
Bearu, tadašnjeg načelnika za bezbednost Glavnog štaba VRS, Tribunal je 2010. nepravosnažno >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << osudio na doživotni zatvor zbog genocida nad oko 7.000 srebreničkih Muslimana koje su srpske snage ubile u danima pošto su 11. jula 1995. zauzele Srebrenicu. Tadašnji predsednik RS i vrhovni komandant njenih oružanih snaga - vojske i policije - Karadžić (68) takođe je optužen za srebrenički genocid.
Tokom unakrsnog ispitivanja, Melisa Pak podsetila je svedoka da je, po presudi, on "dao direktno naređenje" i "orkestrirao" sprovođenje ubilačkog plana posle pada Srebrenice.
"Vrlo se dobro sećam da je (na suđenju) bio prikazan jedan telegram načelnika Centra javne bezbednosti Zvornik Dragomira Vasića, gde on kaže da je MUP preuzeo zadatke od vojske - da je opkolio i likvidirao 8.000 Muslimana... A to sam posle ja bio, a ne Vasić", odgovorio je Beara.
Beara je tvrdio da je Vasićeva depeša bila "u spisu predmeta" i da se "na neki čudni, volšebni način izgubio, pa sam, čini se, ja postao Vasić".
Svedok je izjavio i da "uopšte ne prihvata" nalaz iz presude da je imao "genocidnu nameru" - da srebreničke Muslimane potpuno ili delimično uništi kao etničku grupu: "To je tako napisano, ali to nije kako je bilo u to vreme. Mi smo podastrli te dokaze, međutim, opet kažem, na neki volšeban način sve ono što smo mi predstavili, to je nestalo, a zbog čega i zašto stvarno ne znam".
Iznoseći alibi da je 13. i 14. jula bio u Beogradu, Beara je opovrgavao da je u to vreme imao bilo kakvo saznanje o zločinima nad srebreničkim Muslimanima: "Ja u to vreme nisam mogao da znam ništa, jer nisam ni bio na terenu... Naravno da sam bio u Beogradu".
Na pitanje tužiteljke Pak da li poriče i da su "hiljade muškaraca sistematski ubijene" posle pada Srebrenice, Beara je odgovorio: "Kako mogu da poričem strašne stvari koje su se dogodile u tom građanskom ratu, verskom ratu. To je prokletstvo, a ne ratovanje i to je strašno, užasavajuće. Ali, na neki volšebni način, sve je to natovareno na leđa tri čoveka iz službe bezbednosti VRS, na ljude koji nisu imali ovlašćenja, niti su imali potčinjene neke ubice ili vojnike spremne da ubijaju".
Beara je svedočenje, po obavezujućem nalogu suda, započeo 17. decembra prošle godine. Veći deo tog iskaza bio je zatvoren za javnost, pošto je Beara odbio da odgovori na dva Karadžićeva pitanja, kako ne bi optužio samog sebe.
Karadžić je tada Bearu pitao da li ga je ikada, kao vrhovnog komandanta, usmeno ili pismeno obavestio "da će zarobljenici iz Srebrenice biti streljani; da se streljaju ili da su streljani", kao i da li je o tome ikada napisao ili pročitao bilo kakav dokument.
Beara je odgovorio iza zatvorenih vrata, pošto su ga na to obavezale sudije, uz garanciju da njegovi odgovori neće biti upotrebljeni protiv njega.
Na Karadžićevo pitanje da li su tokom rata u BiH ikada razgovarali, Beara je tog dana odgovorio: "Viđali se jesmo, ali mislim da nikada nismo razgovarali".
Iskaze u Karadžićevu odbranu danas su dala još dva svedoka - Čedo Šipovac i Miladin Nedić.
Karadžić će odbranu nastaviti sutra. Optužen je i za progon Muslimana i Hrvata širom BiH; za terorisanje stanovništva Sarajeva kampanjom artiljerijskih i snajperskih napada i za uzimanje za taoce pripadnika mirovnih snaga UN, 1992-95. godine.
