Izvor: B92, 03.Maj.2018, 17:47 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Baskijska ETA raspuštena posle pola veka nasilja
Bakijski separatisti iz ETA se raspuštaju, ali su odgovorni za više od 800 ubistava.
U Španiji je nastupio kraj jedne ere. Pola veka otkad je pala prva žrtva, separatistička grupa ETA je formalno objavila da se raspušta.
Svečana ceremonija održaće se krajem ove nedelje u gradiću Kambo-le-Ben na jugozapadu Francuske.
U otvorenom pismu Baskijscima koje je prošlog meseca objavljeno u španskom listu El Diario, ETA navodi da se "otvara nova mogućnost >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << za prekid spirale nasilja" i da žali zbog "patnji prouzrokovanih oružanom borbom".
Ali iako je s ETA svršeno, gotovo polovina ubistava koje se pripisuje ovoj grupi je do danas nerasvetljena i mnogo Baskijaca sa obe strane veruju da mnogo toga treba rešiti pre nego što se stvore uslovi za trajni mir.
ETA, koju Evropska unija smatra terorističkom organizacijom, je između 1968. i 2010. ubila više od 800 ljudi, a 2011. je proglasila trajni prekid vatre. U aprilu 2017. je organizovala ceremonijalno razoružavanje na jugu Francusske.
Većina napada je izvedena u španskim pokrajinama Baskija i Navara.
Ukupno je stradalo 443 pripadnika Civilne garde, 58 poslovnih ljudi i 39 političara.
ETA je u pismu navela da su "godine sukoba nanele brojne rane. Neke još krvare, jer patnja ne prestaje".
Udruženje žrtava terorizma "Dostojanstvo i pravda" kaže da je oko polovina ubistava koje je ETA počinila nerazrešena i poziva vlasti da ponovo otvori te slučajeve.
"Za nas će ETA postojati sve dok pravda ne bude zadovoljena", rekao je predsednik ovog udruženja Danijel Portero u Evropskom parlamentu prošle godine.
Nekoliko desetina španskih intelektualaca i članova porodice žrtava su podneli peticiju kojom se od ETA zahteva da objavi informacije o nerazrešenim zločinima.
Španska vlada nije impresionirana otklonom ETA od nasilja i primila je objave o prekidu vatre, razoružanju i raspuštanju kao priznanje poraza.
Baskija je u sklopu ustavnih promena iz 1978. dobila značajnu autonomiju i pravo na sopstvenu policiju, službeni jezik, obrazovanje i poseban finansijski aranžman sa Madridom.
Za razliku od Katalonije, gde gotovo polovina stanovništva traži nezavisnost, ankete kažu da bi samo 15 odsto Baskijaca podržalo takav korak.
Izvor: BBC News na srpskom
