Izvor: Blic, 15.Nov.2012, 08:51 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Banke iznele 1,75 milijardi evra iz Srbije
Velike zapadne banke su od sredine prošle do sredine ove godine povukle iz Srbije između 1,75 i 3,5 milijardi evra, pokazuje studija Banke za međunarodna poravnanja sa sedištem u Bazelu.
Banke su za godinu dana iz istočne Evrope povukle čak 55 milijardi evra.
- Pošto zapadne banke na svom domaćem tržištu moraju da povećaju sopstveni kapital, one povlače novac iz istočne Evrope. Istočne zemlje moraju da se prilagode tome da je novac zapadnih banaka trajno >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << povučen i da se neće vratiti - rekao je Erik Berglof, glavni ekonomista EBRD.
On je naveo i da banke iz Italije, Austrije i Nemačke dominiraju na tržištima istočne Evrope, te da je činjenica kako one finansiraju svoje ispostave. Bankari tvrde da banke iz zapadne Evrope nisu iz Srbije povukle novac koji su same plasirale.
- Banke se razdužuju za ono što su uzele od svojih centrala - tvrdi Veroljub Dugalić, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije.
- Domaće banke s većinskim stranim kapitalom pozajmljivale su novac od svojih matica kako bi odobravale kredite preduzećima i kad te firme vraćaju zajam, taj novac mora da se vrati odakle je i došao - kaže Dugalić.
On podseća da je Bečki sporazum ograničio da banke mogu da iznesu do 10 odsto svoje dobiti, a ostalo moraju da koriste ili za povećavanje sopstvenog kapitala ili da ojačaju neke svoje fondove.
- U Srbiji teško da možemo da pričamo o povlačenju kapitala - ističe Slavko Carić, predsednik Izvršnog odbora austrijske Erste banke.
- Ono što se vidi u statistici NBS kao povlačenje kapitala iz Srbije, nije zapravo povlačenje kapitala, već otplate kros border kredita i kamata. Nekoliko najvećih banaka u Srbiji u većinskom su stranom vlasništvu, a u poslednjih tri-četiri godine znatno su uvećale kapital. Strane banke su povukle rast čitavog sektora za sedam-osam odsto - kaže Carić.
Manje kredita iz banaka
Veroljub Dugalić kaže da je tačno da banke odobravaju manje kredita nego ranije. „U 2007. godini kod nas je rast kreditne aktivnosti iznosio 53 odsto. Ali sada je opšta kriza i banke s domaćim kapitalom smanjuju aktivnosti. Kompanije se manje zadužuju, BDP ne beleži rast, a sve se to reflektuje i na bankarski sektor“, kaže on. Analiza Banke za međunarodna poravnanja pokazala je da je rast kredita u istočnoj Evropi iznosio samo 1,3 odsto.
Povezane vesti: "Volstrit žurnal": Eštonova planira da se uključi u dijalog Banke neplatišama više izlaze u susret Sedam milijardi evra dugova ne može biti nikada naplaćeno Kosovo podržava glasanje dvojnih državljana Alavošću do bankrota: Srpski biznismeni koji duguju milione bankama
