Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 02.Mar.2011, 15:12   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Banka Bangladeša smenila Nobelovca kreditora siromašnih

DAKA -

Centralna banka Bangladeša je danas saopštila da je smenila dobitnika Nobelove nagrade za mir 2006. Muhameda Junusa sa mesta upravnog direktora banke "Gramin", podstaknuta navodima o nepravilnostima u njenom poslovanju.

Zamenik guvernera bangladeške Centralne banke, koji je Rojtersu dao izjavu o smenjivanju Junusa, nije želeo da bude imenovan.

Sedamdesetogodišnji Junus je 1976. godine osnovao "Gramin banku", koja odobrava mikrokredite siromašnima, a od >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << 2000. je objavljao funkciju njenog upravnog direktora.

Ideju o kreditiranju siromašnih građana bez ikakvih zaloga, hipoteka ili drugih vidova obezbeđenja je naišla na odobravanje političara i finansijera, ali je Junus od kraja 2010. izložen napadima vlade premijera Bangladeša, Šeika Hasine, nakon što je u jednom norveškom dokumentarcu izneta tvrdnja da "Gramin banka" izbegava plaćanje poreza.

Junus je demantovao navode o finansijskim nepravilnostima.

O poseti Junusa Srbiji, oktobra 2010, beogradski mediji su pisali sledeće:

"Borbu protiv siromaštva Junus je započeo tokom velike gladi u Bangladešu 1974. godine. Otkrio je kako mali zajmovi mogu da poboljšaju preživljavanje najsiromašnijih, a Nobela dobio upravo zato što je svojim delom „kupio“ socijalni mir u ovom i mnogim drugim delovima našeg tragičnog sveta.

Prvi zajam dao je iz sopstvenog džepa i bio je namenjen ženama u selu Jobra, koje su se bavile izradom nameštaja od bambusa.

Dvadeset i sedam dolara, koliko je iznosio prvi kredit koji je Junus dao, podelile su 42 žene, što im je pomoglo da razviju svoj posao i da promene budućnost ovog sela. Ostalo je, naravno, istorija!

Siromaštvo nije u čoveku, već u sistemu i zato je na vladi svake države da promeni taj sistem, kategoričan je bio u svojim beogradskim istupanjima slavni ekonomista iz Bangladeša. Njegovi argumenti su ubedljivi: „Gramin“ banka koju je osnovao danas posluje u više desetina zemalja, ima preko osam i po miliona klijenata, a ovi – najsiromašniji najurednije vraćaju kredite. Od kako je 1976. godine osnovana „Gramin“ banka, ovaj sistem mikrokredita danas funkcioniše u 43 države, gde je pozajmljeno više od pet milijardi dolara za oko 8,1 milion ljudi, od kojih 97 odsto čine žene.

Sve ovo, on je rekao u Narodnoj skupštini u Beogradu, u govoru o mogućnostima ličnog i korporativnog doprinosa u stvaranju biznis modela – pred predstavnicima ovdašnje državne uprave, poslovne zajednice, kulturnih institucija, civilnog sektora i studenata.

Verovatno je puno ljudi imalo slične ideje, ali je Junus svoju zamisao pretvorio u praksu. Danas banka koju je osnovao 1984. godine, Grameen Bank ( Seoska banka), uslužuje više od 8.2 miliona klijenata, zapošljava 19,800 ljudi i ima preko 2,500 filijala. Mnogi ne znaju da Grameen Bank deluje kao i svaka druga banka: ima filijale, zaposlene, pruža usluge… Ali glavna razlika je što ona čini “potpuno suprotno od onog što normalne banke rade”, kako objašnjava Junus.

• Banka pozajmljuje novac samo onima koji ga nemaju

• zaposleni idu od kuće do kuće i ubeđuju ljude da uzmu kredite

• kamate su izuzetno niske i, što je najvažnije,

• sva zarada banke se ne deli ulagačima, već se ponovo ulaže da bi se uslužilo još više ljudi.

Takođe je važno što žene čine više od 97 odsto klijenata, a preko 97 odsto kredita biva isplaćeno, ne zbog strogih kontrolnih mehanizama, već jednostavno zato što se ljudi osećaju obaveznim da vrate dugove. Ovaj procenat isplate mnogo je viši nego u većini “normalnih” banaka. Možda zbog toga svetska finansijska kriza nije pogodila ovu banku. Junus je dalje razvio svoju zamisao, osnivajući još kompanija koje naziva “društvenim”, poput one koja se bavi mobilnom telefonijom. I njihova zarada se dalje ulaže da bi finansijsku pomoć dobilo još više ljudi.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...

Blic: Nobelovac Muhamed Junus ostao bez posla