Izvor: Southeast European Times, 08.Avg.2012, 22:45   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Balkanske zemlje prepune vatrenog oružja

Srbija je lider u regionu po legalnom i nelegalnom posedovanju oružja, ali ni druge zemlje ne zaostaju mnogo za njom.

08/08/2012

Katica Đurović za Southeast European Times iz Beograda -- 8.8.2012.

Građani jugoistočne Evrope teško su naoružani – prema Kliringhausu južne i istočne Evrope za kontrolu malog i lakog oružja, ljudi u regionu imaju u legalnom vlasništvu 3 miliona komada vatrenog oružja i još 4 miliona nelegalnog oružja.

Srbija >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << vodi u regionu po količini oružja, kaže Ivan Cvijović, policijski inspektor u sektoru javnog reda u beogradskoj policiji. Stopa registrovanog vatrenog oružja na svakih 100 osoba iznosi 15,81.

Crna Gora ima 14,36 komada oružja na 100 ljudi, a slede je Hrvatska (8,36), Bosna i Hercegovina (7,97), Makedonija (7,63), Moldavija (5,44) i Bugarska (4,03). Grčka i Rumunija na svakih 100 osoba imaju manje od jednog komada oružja za koje je izdata dozvola, kaže Cvijović.

„Skoro 45.000 komada oružja je [u rukama] 3.300 pravnih lica, a preko milion komada oružja u vlasništvu je 600.000 pojedinaca [u Srbiji]. To znači da neki ljudi imaju više od jednog komada oružja. Često je registrovan samo jedan“, kaže Cvijović za SETimes.

Kada je u pitanju nelegalno vatreno oružje, Srbija je ponovo lider u regionu, sa oko milion komada oružja u nelegalnom posedu, pokazuje studija švajcarske nevladine organizacije Istraživanje malokalibarskog naoružanja.

Kada se u obzir uzmu legalno i nelegalno vatreno oružje, nevladina organizacija kaže da Srbija ima oko 38 komada oružja na svakih 100 osoba.

Prema rečima Zlatka Nikolića, analitičara Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja u Beogradu, nelegalno posedovanje vatrenog oružja posledica je dve decenije ratova, konflikata, kriminala i korupcije. On je dodao da se mora uzeti u obzir i blaga kaznena politika za nelegalno posedovanje oružja -- u zavisnosti od vrste oružja i količine, kazne se kreću od tri meseca zatvora do uslovne kazne.

Kriminolozi tvrde da je najmanje 80% vatrenog oružja koje ljudi kriju kod kuće iz prošlih ratova.

Stanovnik Podgorice Novica S, 55, strastveni je lovac i ima svu potrebnu dokumentaciju za svoju lovačku pušku. Međutim, takođe ima u nezakonitom posedu pištolj Bereta, poklon od oca koji se borio u Drugom svetskom ratu i osvojio to oružje kao trofej.

„Koristili smo ga samo za posebne prilike -- proslave venčanja, rođenja ili Božić. Novi zakon nalaže da se trofejnom oružju skine udarač tako da nemam nameru da ga registrujem. To onda neće biti pištolj, nego igračka“, kaže Novica, koji je zamolio SETimes da ne koristi njegovo prezime zbog nelegalne prirode njegovog oružja,

U Hrvatskoj postoji 313.818 registrovanih komada vatrenog oružja. Broj nezakonitog vatrenog oružja procenjuje se na oko 600.000.

Od 450.000 odraslih građana Crne Gore, 103.700 ima dozvolu za posedovanje oružja. U zemlji postoji 170.000 legalnih komada vatrenog oružja, ali ministarstvo unutrašnjih poslova procenjuje da je isti broj nezakonitog vatrenog oružja.

Prema makedonskoj nevladinoj organizaciji Civil, koja vodi kampanju širom zemlje za kontrolu oružja u privatnom vlasništvu, jedna od četiri makedonske porodice drži registrovano vatreno oružje kod kuće. Broj nelegalnih komada oružja u toj zemlji sa 2,1 miliona stanovnika iznosi 250.000.

Šef ove organizacije Džabir Derala kaže da je zemlji potrebna još jedna kampanja razoružanja jer su prethodni pokušaji koje je koordinisala policija bili neuspešni. U poslednjoj akciji razoružanja izvršenoj u januaru 2011. godine prikupljeno je 100 komada oružja, uključujući pištolje i puške, nagaznu minu i municiju.

„Civil procenjuje da 110.000 do 170.000 stanovnika ima oko 500.000 komada nelegalnog oružja“, kaže Derala za SETimes.

Beogradski Centar za bezbednosne studije sproveo je istraživanje 2011. godine o osećaju bezbednosti među građanima Srbije. Skoro 70% odgovorilo je pozitivno.

„Međutim, njihov osećaj bezbednosti ne pripisuje se efikasnosti države, nego sopstvenoj snazi i snazi sredina u kojima žive. Zato mislim da će, kada policija i tužioci počnu ozbiljnije da obavljaju svoj posao, biti manje sumnje među ljudima i da će biti voljni da predaju svoje oružje“, kaže Nikolić.

Nastavak na Southeast European Times...