Izvor: B92, 19.Feb.2015, 12:52 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Balkan nije ruski teren za igru"
Ministar inostranih poslova Albanije Ditmir Bušati ističe da odnosi Tirane i Beograda moraju biti normalizovani zbog značaja koje dve zemlje imaju u regionu.
On je ocenio da NATO ne treba da dozvoli da Balkan bude teren za igru za Rusiju i druge aktere.
On je, u intervjuu bečkom dnevniku "Standard", ukazao da po prvi put u istoriji imamo mir na Balkanu, što je omogućeno jasnom evropskom perspektivom.
Međutim, dodao je đavoli se nisu pretvorili >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << u anđele, podsećajući na fudbalsku utakmicu reprezentacija Srbije i Albanije u Beogradu, uz ocenu da to pokazuje da se taj mir ne sme smatrati nečim što se podrazumeva.
U Beogradu, prema njegovim rečima, retorika, koja je pratila utakmicu, jasno je pokazala da ispod površine postoji novija prošlost, koja ne može tako brzo biti prevaziđena.
Bušati je rekao da bilateralni odnosi Albanije i Srbije nisu bili jednostavni, ali da moraju biti normalizovani zbog značaja koje dve zemlje imaju u regionu.
S tim u vezi je podsetio da je po prvi put posle sedam decenija albanski premijer posetio Srbiju, i izrazio nadu da će srpski premijer u prvih šest meseci ove godine biti ugošćen u Tirani.
Takođe je naveo da je više bilateralnih sporazuma potpisano, među kojima i pojačana saradnja mladih, koja se oslanja na francusko-nemačka iskustva posle Drugog svetskog rata.
"Videli smo da postoji mnogo predrasuda. Uz to sa Srbijom radimo na tri moguća projekta, koja su proistekla iz Berlinskog procesa, kako bi pripremili konferenciju u Beču. Jadransko-jonski koridor nije samo veza između Hrvatske, Crne Gore, Bosne, Albanije i Grčke, već povezuje i Sloveniju i Hrvatsku sa Grčkom, zemlje koje su u EU", podvukao je Bušati.
On je priznao da je problem u odnosima Albanije i Srbije što građani premalo znaju jedni o drugima.
Međutim ne postoje samo odnosi Albanije i Srbije, već i odnosi Albanaca i Srba koji žive na Balkanu. To se ne može poistovetiti.
Potrebna je veća mobilnost i razmena između Albanaca i Srbija, i to bi nam pomoglo da mlade genracije odrastaju u drugačijem okruženju. Verujem da imamo mnogo toga zajedničkog, jer smo deo Balkana, poručio je Bušati.
Upitan da li postoji dovoljno saradnje u cilju sprečavanja da borci sa Balkana putuju u Siriju i Irak i bore se na strani Islamske države, on je rekao da se kooperacija poboljšala proteklih meseci.
EU i NATO su pomogli, na primer u razmeni informacija, ali je, kako je naglasio, veliki izazov, kako delovati preventivno.
"Balkan se nalazi između Evrope i Bliskog istoka. On može biti čuvar vrata po pitanju stranih boraca, a s tim u vezi ne bi trebalo dozvoliti da Balkan postane teren za igru za druge aktere", istakao je Bušati.
On je pojasnio da misli na Rusiju, ali i druge zemlje koje ne dele iste vrednosti kao države NATO.
U ekonomskom i političkom smislu, ali i po pitanju bezbednosti nismo region. Kao reakcija na krizu u Ukrajini postoje države na Balkanu, koje su potpuno okrenute ka EU, i države koje to ne čine. Do sada su Hrvatska i Albanija članice NATO, proces u Makedoniji i Bosni je zamrznut, a za Crnu Goru još nema datuma pristupanja, dok Srbija nastavlja politiku neutralnosti, rekao je Bušati.
On je ocenio da bi NATO trebalo 'strateškiji' delovati i osigurati perspektivu članstva, kako Balkan ne bi bio teren za igru Rusije.
I u ekonomskom pogledu, naglasio je Bušati, Balkan nije region kada se sagleda protok kapitala.
Postoje teorije da svi gledaju ka Briselu i da susedima posvećuju premalo pažnje. Na kraju dana veći deo posla se obavlja u regionu, zaključio je šef albanske diplomatije.
