Izvor: Blic, 26.Jan.2011, 14:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Avioni u Beograd sleću i po vejavici
BEOGRAD - Dešava se da po šest sati sedim u kamionu dok uklanjam sneg koji neprekidno pada - priča Stevan Pospiš, šef aerodromskog zimskog štaba i vozač kamiona-mašine za uklanjanje padavina. Bez voznog parka od 18 mašina, ledena kiša ili sneg bile bi nepremostive prepreke za uzletanje i sletanje aviona na pistu Aerodroma “Nikola Tesla“.
Na ovom aerodromu za poslednje tri godine vazdušni saobraćaj nijednom nije bio obustavljen zbog vremenskih nepogoda.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic <<
Pistom je juče sa 200 kilometara na sat jurio automobil i gotovo stigao "Lufthanzin” avion koji se pripremao se da uzleti. Kamioni-mašine proteklih dana su, bez prekida, čistili sneg sa aerodromskih staza i oslobodili ih za saobraćaj.
Staze se prostiru na 500.000 kvadrata, a mašine su u zimskom periodu u beogradskoj vazdušnoj luci uvek u pripravnosti. Među njima najvažnije je ASFT vozilo, koje specijalnim uređajem meri koeficijent trenja, pomoću čega se određuje brzina kočenja aviona.
- Ocene aerodromske platforme su od jedan do pet, a prema njima se određuje brzina kočenja. Kada je koeficijent izuzetno nizak, sletanje je zabranjeno, jer bi u suprotnom točkovi aviona mogli da proklizaju. Ocena kočenja diriguje uslove za sletanje i način pripreme piste - priča za "Blic” Aleksandar Kočanović, rukovodilac održavanja manevarskih površina na Aerodromu "Nikola Tesla".
U zimskom štabu 25 ljudi u smenama od po 12 sati održava bezbednost piste.
- Najekstremnija i najopasnija vremenska nepogoda za letenje je ledena kiša. Tada za pet minuta može da se formira sloj od pola milimetra poledice, veoma opasne za poletanje i sletanje. Tu se koriste hemijska sredstva za odleđivanje piste i preventivnu zaštitu - navodi Kočanović.
Pripreme dnevno 80 aviona
Na beogradskom aerodromu radnici dnevno opreme oko 80 aviona.
- Oporavak aviona traje oko 40 minuta. Kada su ledene kiše koristimo sredstva za odleđivanje pre uzletanja aviona. Ako je zima, a avion bio na otvorenom tokom noći, ujutru mora da se odledi. Mnoge kompanije sleću na naš aerodrom uveče, ostavljaju avione tokom noći napolju i ujutru ponovo uzleću. Kod takvih aviona najduže traje priprema za uzletanje jer podrazumeva preprskavanje i odleđivanje. Radimo po zahtevu kapetana posade, on može da odluči da li ćemo raditi ceo avion, samo krila ili neki drugi deo - kažu u zimskom štabu.
"Snegočistač”, vozilo prečnika devet, a dugo 20 metara prvo je u koloni i uklanja sneg. Za njim ide kamion "snegobacač” koji kroz levak izbacuje samleveni sneg na 30 metara dalje od piste. Poslednji u redu je "posipač”, rasipa hemikalije i sprečava zamrzavanje snega na stazi.
- Dok god traju padavine, čistimo bez pauze, pa se dešava da po šest sati ne izađem iz kamiona. Vozim 90 na sat, sa punim opterećenjem i za 10 minuta pređem ukupno sedam kilometara - priča Stevan Pospiš. Kada su jaki naleti snega, kaže, "vozi po sećanju”, jer je vidljivost na pisti minimalna.
- Odlično funkcionisanje beogradskog aerodroma u zimskim uslovima posledica je najsavremenije opreme koju posedujemo, a sa druge strane izuzetne obučenosti i iskustva ljudi. Raznovrsnost i brojnost opreme omogućava nam da za veoma kratko vreme sve manevarske površine Aerodroma osposobimo u toj meri da ne ugrozimo redovnost vazdušnog saobraćaja. Ovo je već treća zima kako smo neprekidno otvoreni za saobraćaj bez obzira na vremenske uslove. To nas čini posebnim u odnosu na aerodrome u regionu kao što su Sarajevo, Skoplje ili Podgorica, ali i u odnosu na najveće evropske aerodrome kao londonski „Hitrou", pariski „Šarl de Gol", Frankfurt ili Minhen - kaže prof. dr Velimir Radosavljević, generalni direktora Aerodroma „Nikola Tesla".
I magla je jedan od najvećih neprijatelja svakog aerodroma, a na beogradski se najčešće spušta u novembru, decembru i januaru. U borbi sa ovom nepogodom zimski štab koristi sijalice na pisti i uređaje za instrumentalno sletanje koji avionu šalju posebne signale.
