Izvor: Politika, 16.Okt.2013, 12:43 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Automatizovano sortiranje pisama od marta sledeće godine
Gradnja kompleksa u Ugrinovačkoj ulici, u Zemunu, trebalo je da bude okončana prošle godine, ali je zbog finansijske blokade glavnog izvođača radova rok za njegovo otvaranje pomeren zamart 2014.
Radnici „Pošte Srbije” moraće ručno da sortiraju još 116 miliona pisama i drugih pošiljki pre nego što bude završen glavni poštanski centar „Beograd”, u kojem će taj posao obavljati mašine. Gradnja kompleksa u Ugrinovačkoj ulici, u Zemunu, trebalo je da bude okončana >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << lani, ali je zbog finansijske blokade glavnog izvođača radova rok za njegovo otvaranje pomeren za mart sledeće godine. Do tada će, kako najavljuju u ovom javnom preduzeću, biti postavljena najsavremenija „Tošiba” oprema za automatsko sortiranje poštanskih pošiljaka. Zahvaljujući njoj, ne samo što će zaposlenima biti lakše, nego će i građani brže dobijati pisma i pakete.
– Sva tri objekta su sagrađena. Ostalo je da se završe unutrašnji radovi i ispitaju instalacije. Kada mašine budu ugrađene, svakog sata će sortirati 80.000 pisama i 1.500 paketa. Centar će omogućiti razvoj usluge posteksport, što znači da će korisnici na svim šalterima pošte moći da pošalju paket vrednosti do 1.000 evra i to popunjavanjem jednog formulara. Dvadeset tehnoloških vozila za brz utovar i istovar pošiljki i robe istovremeno će pristupati novom objektu – kažu u „Pošti Srbije”.
Kapaciteti regionalnog-poštansko logističkog centra „Beograd” biće namenjeni i za širenje sistema hibridne pošte. Reč je o štampanju i kovertiranju dokumenata – na primer, računa za struju koji se šalju građanima. U okviru kompleksa biće instaliran najsavremeniji centar za obradu i čuvanje podataka iz matičnih knjiga rođenih, venčanih i umrlih na teritoriji republike.
– Sada se gotovo 80 odsto pismonosnih pošiljaka uruči sledećeg dana od dana prijema, a sa novim centrom očekujemo kvalitetniju i bržu preradu pošiljaka sa još većim procentom dostave – ističu u pošti.
Blagodete novog centra mogli su već da osete korisnici poštanskih usluga, kao i zaposleni u ovom javnom preduzeću da glavni izvođač radova šabačka firma „Interkop”, prošlog leta nije ušla u dugovanja zbog kojih joj je račun blokiran.
– Nisu ispunili obaveze i sa tom kompanijom raskinuli smo ugovor. Ponovo smo raspisali javnu nabavku i treba da izaberemo novog izvođača koji će do januara da osposobi kompleks – tvrde u ovom javnom preduzeću.
Takvih problema nije bilo u Novom Sadu i Nišu. Kompleks u Vojvodini gradio se paralelno sa beogradskim i proradio je pre mesec dana. Rekonstrukcija centra u Nišu okončana je u avgustu prošle godine. Sva tri regionalna poštansko-logistička centra koštala su 46 miliona evra i taj novac obezbedila je „Pošta Srbije” iz sopstvenih prihoda.
----------------------------------------------------------------------
Strateški projekat bivše vlade
Da će centar „Beograd” do marta 2012. postati čvorište za automatizovanu preradu pošiljki, tadašnji premijer Mirko Cvetković i Goran Ćirić, direktor „Pošte Srbije”, obećali su još u decembru 2010. godine. Tada su položili kamen temeljac objekta, a vlada je njegov završetak proglasila strateškim projektom. U maju prošle godine obišli su kompleks od 28.000 kvadratnih metara i Ćirić je tada, kako je preneo Tanjug, izjavio da će „srce poštanskog sistema Srbije” početi da radi do kraja godine.
Da se to desilo, zaposleni u „Pošti”, koji još od 1971. godine čekaju da rade u humanijim uslovima, ne bi dve godine duže morali da sortiraju pošiljke ručno. Za dvanaest meseci kroz ruke hiljadu ljudi, koliko samo za teritoriju glavnog grada obavlja taj posao, prođe čak 280.000.000 pošiljaka.
----------------------------------------------------------------------
Posao za 50 mladih stručnjaka
Kompleks regionalnog poštansko logističkog centra „Beograd” imaće i Centar za inovacije i razvoj „Pošta Srbije”. U njemu će raditi 50 mladih, najtalentovanih stručnjaka iz oblasti IT-a i poštanskog saobraćaja. Oni će se birati na konkursu koji će biti raspisan do kraja novembra, a o izboru najboljih odlučivaće profesori i dekani državnih fakulteta i članovi SANU.
D. Mučibabić
objavljeno: 16.10.2013.
