Izvor: Blic, 17.Nov.2013, 18:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Anja mi je rekla: Mama, bojim se neću preživeti
Na operaciju u Nemačku otišli smo puni nade. Znala sam da je to poslednje, da će nakon te operacije Anja (11) prvi put u životu moći da potrči. Ona je bila zabrinuta, plakala je. “Mama, bojim se da operacija neće uspeti”, rekla mi je kroz suze. Nekoliko minuta pre kraja operacije, 26. juna, njeno srce je stalo. Slika male Anje ima posebno mesto u stanu porodice Milićević
Ovako za “Blic” počinje svoju ispovest Anita Milićević, majke male Anje koja se skoro 12 >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << godina hrabro borila za život. Još kao novorođenčetu ustanovljena joj je teška srčana mana koju je sa samo šest nedelja života operisala u Londonu. Međutim, nakon operacije Anji je konstatovan težak oblik plućne hipertenzije. Od tada sledi njena grčevita borba.
- Anja je uvek bila nasmejana, imala je neopisivu želju za životom. Uvek se trudila da ne zaostaje za drugom decom. Samo ona i još jedan dečak u odeljenju imali su sve petice, a da joj nikada ocena nije poklonjena. Poslednjih godina se zamarala i teško kretala. Učini dva koraka, pa stane. Nosila je ranac na točkiće i polako je, uz taj svoj osmeh, uspevala sve da postigne - priča Anita.
Anja htela da ima brata
Neca (5) je došao na ovaj svet zahvaljujući Anji, koja me je stalno terala da joj rodim batu. Opet nas je nekako spasla jer ne znam šta bismo sad radili da nije njega. Anja je bila neverovatno dete, ljudi bi je zavoleli čim je upoznaju. Doktor Šranc iz Nemačke plakao je nad Anjom, a Vladislav Vukomanović, njen doktor iz Instituta za majku i dete, prepustio je deo svoje kancelarije u Institutu za udruženje “Srce moje Beograd”. Anja je imala mnogo talenata. Iza nje su ostale prelepe slike, pesme, nakti koji je ručno pravila i sve ono što je vezla. U školi su 17. oktobar proglasili za dan humanitarnih akcija kada se obeležava sećanje na Anju, ponosno priča majka.
Stanje joj se naglo pogoršalo posle nepromišljene dečje igre, Anja je prvi put u životu pala u krevet.
- U martu smo krenuli za Nemačku. Na putu do tamo ostali smo zavejani u snežnim smetovima u Mađarskoj, ali smo i tu prepreku uspeli da prebrodimo. Nekako smo iz svih kriza uvek izlazili kao pobednici. Kada nam je Anjin lekar u Nemačkoj saopštio da je operacija jedino rešenje, verovali smo da ćemo uspeti - priseća se Anita.
Iako su nemački lekari iz ljubavi prema maloj Anji rešili da snize cenu operacije, Milićevićima je i dalje nedostajalo oko 20.000 evra. Uz pomoć rodbine, prijatelja i dobrih ljudi koji su se odazvali na apel “Blica”, sakupljeno je 10.000 evra, a za ostatak su se sami snašli.
- Anja je u tom periodu mnogo patila. Želela je da ide u školu, da bude sa drugarima, a nije mogla ni da ustane iz kreveta. Dan pre nego što smo krenuli na operaciju, bila je zabrinuta. Tada mi je prvi put rekla “Mama, obećaj mi da će sve biti u redu” - priča ova hrabra majka.
Nekoliko dana pred operaciju
Da bi je smirio i pokazao kako će posle operacije moći da potrči, njen nemački lekar Šranc skakutao je po sobi i govorio da je zec. Svi su se smejali. Anjino srce stalo je nekoliko minuta pre kraja operacije. Sutradan su utvrdili da joj je mozak otekao i da moraju da je isključe sa aparata.
- Tata ju je držao za jednu ruku, a ja za drugu. Šaputali smo joj da se probudi. Ostali smo uz nju i nakon što su aparati isključeni. Pokušavala sam da joj ugrejem hladne ruke. Tada sam je 26. juna poslednji put poljubila.
Brat Neca čuva sestrinu sobu
Anita je rešila da nastavi borbu.
- Ovo nije kraj. Na dan kada bi Anja napunila 12 godina, 17. oktobra, osnovala sam udruženje “Srce moje Beograd” za pomoć deci s bolestima srca, da sačuvam uspomenu na moju Anjicu, da se borba nastavi.
Najčitanije SADA:
