Izvor: Blic, 22.Nov.2013, 21:44   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Amerika se ponovo oprostila od Kenedija

Građani Dalasa danas su minutom ćutanja odali poštu nekadašnjem predsedniku SAD Džonu Ficdžeraldu Kenediju, koji je pre tačno 50 godina ubijen u atentatu u ovom gradu.

Pročitajte još Top 5 teorija zavere o ubistvu Kenedija Kenedijev rođak pušten uz kauciju, čeka novo suđenje za ubistvo

Zvona crkvi ovog teksaškog grada oglasila su se u 12.30, obeleživši tako trenutak kada je Li Harvi Osvald ispalio smrtonosne hice 1963. godine.

Više hiljada >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ljudi prisustvovalo je komemoraciji na kojoj su govornici podsetili na Kenedijevu zaostavštinu.

Katolički sveštenik Kevin Farel podsetio je da je ceo grad Dalas bio dugo obeležen ovim ubistvom, koje je bilo delo jednog pojedinca.

"Dugo smo bili uplitani u nedelo jednog čoveka, koji je ubio predsednika, za koga smo verovali i polagali nade da će stvoriti bolju Ameriku", kazao je Farel.

Dalas je u vreme atentata bio čvrsto uporište republikanaca, koji nisu prihvatali liberalne stavove Kenedija i njegovu katoličku veru.

Gradonačelnik Dalasa Majk Rolings, takođe, danas je odao počast Kenediju, nazvavši ga "idealistom koji je pomogao u izgradnji pravednijeg sveta".

"Nada i mržnja su se susreli tada u Dalasu. Usledilo je pet decenija ispunjenih drugim tragedijama, nestabilnošću, ali i velikim pobedama", rekao je gradonačelnik.

Karol Vilson (68), bila je jedna od stanovnica Dalasa koja je tog novembarskog dana pre 50 godina bila na ulici da dočeka i pozdravi predsednika Kenedija.

"Voleli smo ga, i nisam mogla da verujem da je ubijen", rekla je za agenciju AFP ova žena, kod koje i danas živi uspomena na bivšeg američkog lidera.

Elen Bird (68), tada je tek upisala koledž i, takođe, se nalazila na ulici u želji da pozdravi predsednika, ali sve do povratka na fakultet nije znala da je na njega izvršen atentat.

"Bila sam veoma tužna. Duboko sam žalila njegovu suprugu Džeki Kenedi koja se nalazila uz predsednika u trenutku atentata", ispričala je Bird.

Zastave su danas širom SAD spuštene na pola koplja i održavaju se ceremonije u znak sećanja na tragično nastradalog predsednika.

Veliki broj Amerikanaca posetio je vojno groblje u Arlingtonu, u predgrađu Vašingtona, gde počiva Kenedi, odajući mu na taj način poštu.

"Danas, obeležavamo uspomenu i slavimo trajni pečat koji je Kenedi ostavio na američku istoriju", rekao je predsednik Barak Obama obraćajući se naciji.

Obama je podsetio na Kenedijevu ulogu u rešavanju kubanske krize početkom sezdesetih godina, kao i na borbu za jednaka prava Afroamerikanaca i ravnopravnost žena.

"Njegova zaostavština živi i živeće i u narednim decenijama", rekao je američki predsednik.

Ubijen sa dva metka

Prema rezultatima zvanične istrage, Kenedi je ubijen sa dva metka, jedan ga je pogodio u vrat, drugi u glavu, a treći metak, odnosno prvi hitac, po rezultatima istrage, pogodio je guvernera Teksasa Dzona Konolija.

Kako je zvanično saopšteno, Kenedi je umro pre nego što je prebačen u bolnicu.

Atentat se dogodio tokom vožnje u otvorenom vozilu na ulicama Dalasa u koji se Kenedi zaputio u sklopu priprema za novu predsedničku kampanju, odnosno izbore naredne 1964. godine.

Za atentat je ubrzo osumnjičen Li Hari Osvald (24), ekscentrična ličnost, koji je negirao krivicu, i prema nalazima Vorenove komisije, koju je formirao Kenedijev nasledniki Lindon Džonson, nije imao pomagača.

Osvald je ubijen samo dva dana posle atentata dok je premeštan u drugi zatvor. Ubio ga je Džek Rubi, vlasnik noćnog kluba, poznat po vezama sa organizovanim kriminalom, a ovaj je tokom suđenja u drugostepenom postupku preminuo od raka.

Pročitajte još Trenutak za istoriju: Obama i Klinton na Kenedijevom grobu Mladi Džek Šlosberg pravi naslednik Kenedijevih

Međutim, i pored zaključaka Vorenove komisije, mnogi Amerikanci i dalje veruju u mnogobrojne teorije zavere vezane za Kenedijevo ubistvo.

U ostalim verzijama objašnjenja atentata postoje, navodno, najmanje dva atentatora, pa su prema nekima, ubistvo izvršili agenti CIA (u tom smislu pominjan je čak i Lindon Džonson), zatim mafija zbog toga što je Džonov brat Robert pokrenuo istragu protiv njenih kumova.

Među teorijama zavere su i da je iza ubistva stajala kubanska politička emigracija, KGB, Fidel Kastro, direktor Ef-Bi-Aja Edvard Huver...

Zamešateljstvu oko niza različitih i kontradiktornih teorija dobrano su pomogla raznorazna medijska tumačenja, kao i Holivud.

Za većinu Amerikanaca, prema anketama, Džon Kenedi je bio najpopularniji lider u drugoj polovini prošlog veka. Džon Ficdžerald Kenedi bio je 35. predsednik SAD, na mestu šefa države nalazio se tri godine.

Rođen je u Bruklinu 29. maja 1917. godine, a diplomirao je na Univerzitetu Hardvard. Njegov otac bio je jedna od najuticijnijih ličnosti savezne države Masačusets i izvesno vreme ambasador SAD u Londonu.

Pročitajte još Kenedi se prema ženama odnosio kao prema seksualnim igračkama, jednoj stažistkinji bio prvi muškarac Kenedijevo političko nasleđe značajno i nakon pola veka

Tokom Drugog svetskog rata učestvovao je kao marinac i u jednoj akciji je ranjen. Japanski razarači su potopili njegov torpedni čamac, pa je grupa marinaca među kojima je bio i Kenedi plivala kilometrima dok se nisu dočepali sigurnog mesta. Dobio je najviša odlikovanja, među kojima i Crvenu značku za hrabrost, ali i tešku povredu kičme.

Kao već afirmisani novinar izabran je za predstavnika Demokratske stranke u Kongresu 1947. godine. Pet godina kasnije postao je senator iz Masačusetsa.

Na predsedničkim izborima 1960. godne, protivkandidat mu je bio republikanac Ričard Nikson. Januara 1961. zamenio je Dvajta Ajzenhauera na mestu predsednika SAD, kao najmlađi predsednik te države u istoriji i prvi katoličke vere.

Bio je izrazito popularan, tako je između ostalog predstavljan kao pacifista, borac protiv rasne diskriminacije, zatim naglašavana su ulaganja u ekspedicije u svemiru.

Naknadna istraživanja pokazala su da makar njegovo mirotvorstvo ima i drugu stranu medalje, podržavao je tajne nelegalne vojne operacije u inostranstvu.

Atentat na njega 22. novembra 1963. bio je jedinstven i po činjenici da se taj čin dogodio pred kamerama.

Kenedi je sa suprugom Žaklinom Džeki imao je četvoro dece, ali su dvoje umrli kao deca. Njegova ćerka Karolina ovih dana je postala ambasador SAD u Japanu.

Kako je vreme prolazilo, osim brojnih zavereničkih teorija o pozadini atentata, pojavilo se i niz svedočanstava o njegovom neobuzdanom, vanbračnom životu. U tom smislu objavljeno je više knjiga i pojavili su se filmovi, a osim dive Merlin Monro, čija je sudbina bila tragična, uočljiva je i njegova afera sa Džudit Kembel Eksner, koja je bila poznata po vezama sa mafijaškim bosovima.

Najčitanije SADA:

Nastavak na Blic...