Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 29.Nov.2009, 14:45   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Američki najveći greh - bacanje hrane

BETEZDA - Posle najobilnijeg i najbogatijeg obroka u godini, Amerikanci svoj ružni lik vide u sudbini onih koji iz kontejnera vade - bogate ostatke večere za Dan zahvalnosti.

Jer, prema najnovijem istraživanju, više od 40 odsto hrane u SAD završava u otpadu a problem postaje sve gori.

"Brojke su šokantne", izjavio je časopisu Sajens Kevin Hol, psiholog iz američkog Nacionalnog instituta za dijabetes, dijetetiku i bolesti bubrega (NIDDK) u Betezdi, u >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << državi Merilend. Količina hrane koja završava u kontejnerima uglavnom se procenjuje kroz anketiranje potrošača ili - "đubretarsku inspekciju". Prvi metod nije precizan a drugi nije geografski sveobuhvatan.

Zato su Hol i njegovi saradnici pokušali drugačiji pristup - kroz model ljudskog metabolizma. Oni su analizirali prosečnu telesnu težinu Amerikanaca od 1974. do 2003. godine i izračunavali koliko su ljudi jeli u tom periodu.

Hol i Karson Čou, matematičar u NIDDK, pretpostavili su da se nivo fizičke aktivnosti nije promenio; neki istraživači smatraju da je fizička aktivnost smanjena ali Hol i Čou tvrde da je njihova pretpostavka "konzervativna". Onda su tu količinu uporedili sa prosečnom količinom hrane koja stoji na raspolaganju američkim potrošačima - kao što je navedeno u izveštajima američke vlade i Agencije UN za poljoprivredu i ishranu (FAO).

Razlika između kalorija

Razlika između raspoloživih i konzumiranih kalorija, smatraju oni, predstavlja hranu koja je završila u - kontejnerima. "Mi to nazivamo 'izgubljenim tonama' američke hrane" - izjavio je Karson Čuo, koautor izveštaja.

U 2003. godini, po glavi stanovnika u SAD na raspolaganju je bilo 3.750 kalorija dnevno, od toga 2.300 je iskorišćeno a 1.450 je završilo na đubrištu - što čini 39 odsto od ukupno raspoložive hrane, naglašava se u izveštaju objavljenom sredinom novembra.

Brojke za 27 odsto nadmašuju procene koje je objavilo američko Ministarstvo poljoprivrede zasnovane na anketiranju proizvođača i potrošača.

Najveći deo otpada hrane događa se kod kuće, u porodici - tvrde stručnjaci. Rezultati istraživanja koja je sa saradnicima obavio Džefri Sobal, sociolog sa Univerziteta Kornel, zasnovani su na analizi izjava o otpadu hrane u okrugu Tompkins, u državi Njujork, koje su u anketi izneli građani. Oni su ustanovili da je u otpadu završilo 20 odsto proizvedene hrane, u distribuciji je izgubljeno još 20 odsto a za preostalih 60 odsto krivi su sami potrošači.

"Bacanje hrane predstavlja greh kulture življenja i ishrane" - izjavio je Sobal.

Procenat bačene hrane u porastu

Po svoj prilici, ovih naših dana ovog greha ima više nego ikada ranije. Model koji su osmislili Hol i Čou pokazuje da je procenat bačene hrane naglo porastao u proteklih 35 godina, dok zvanični podaci američke vlade pokazuju da je količina ostala manje-više konstantna. Za 1974. godinu Hol i Čou su ustanovili da je samo 30 odsto kalorija u američkom sistemu ishrane odlazilo u otpad. Pa gde se onda tačno događa to dodatno gubljenje?

"To je vrlo interesantno pitanje na koje još uvek nemamo odgovor" - priznaje Hol. Stručnjaci ističu da nisu iznenađeni da se u kontejnere baca sve veća količina hrane jer su cene prehrambenih proizvoda, u realnom iznosu, značajno reducirano.

"Da su cene visoke, uveren sam da bi se mnogo manje hrane bacalo" - tvrdi hemičar Greg Koelian, jedan od rukovodilaca Centra za održive sisteme Univerziteta Mičigen u En Arboru. On takođe primećuje da mnogi Amerikanci jedu mnogo više nego što im je potrebno.

"Otpad i prejedanje su ključni detalji koji pogađaju održivost sistema ishrane u SAD" - uveren je Koelian.

Hol i Čou se nadaju da će sistem njihovog istraživanja proširiti i na druge zemlje, uključujući i Japan, koji uživa reputaciju izuzetno štedljive zemlje.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...