Izvor: Večernje novosti, 21.Sep.2017, 17:12   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Alpinista u mantiji: Na planini sam bliži Bogu

Sveštenik Ivan Lilić iz Niša osvaja vrhove u mantiji i propoveda na vrletnim stazama. Hteo jednog mladića da odvrati od „pentranja“, pa se sam zaljubio u brda. Uz Lilića planinari uče o srpskoj tradiciji OSEĆAM da sam bliže Bogu dok hodam po planini, objašnjava sveštenik Ivan Lilić iz Niša radoznalim planinarima koji se čude kad vide neobičnog "brata po gojzericama i rancu", koji na sebi nema sportsku jaknu već mantiju, a u ruci umesto modernog aluminijumskog >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << nosi beli kvrgavi drveni štap. Njegova pojava među ljubiteljima prirode i visina je prava atrakcija, što se pokazalo i prilikom nedavnog uspona na Ozren i Devicu. Tokom napornog penjanja čuli su se komentari da je mladi pop krenuo stopama Svetog Save, prvog srpskog planinara, koji se bosonog peo na vrh Atosa. Radoznalci su ga veselo zapitkivali da li mu smeta mantija dok se vere po stenama, a bilo je i meteorološko-religijskih zapažanja: "Ne treba da se plašimo od oluje jer imamo vezu kod Boga - planinarskog popa". PROČITAJTE JOŠ: Srbi sa Kosmeta: Albanci nas teraju ali otići nećemo - Ljudi se na planini oslobode i bez ustručavanja se šale, ali i pitaju sve što ih zanima - kaže otac Ivan Lilić. - Kad osetim da se ne ustežu već me prihvataju kao svog, to smatram najvećim uspehom. Sveštenik mora da bude blizak svim ljudima. Naročito onima koji imaju probleme. Baš kao što je lekar najpotrebniji bolesniku. Upravo iz takve prisnosti sa svojim parohijanima u niškom selu Humu, potekla je i ljubav sveštenika prema planinama. Naime, mladi bogoslov je, na čuđenje okoline, posle završenih studija odlučio da karijeru nastavi kao seoski sveštenik. On naglašava da je želeo da bude što bliže svojim parohijanima, i da mu se čini da je takvu prisnost teško ostvariti u gradu. Humljani su se pak iznenadili kad su dobili popa koji je od prvog trenutka počeo da se druži s njima i van crkve. Danas se već hvale da imaju svešetenika koji im pomaže u svim poslovima, a često kad je potreban brz prevoz do bolnice stariji vernici pre zovu njega nego Hitnu pomoć. Takva prisnost rodila je i poverenje, pa mu se vernici obraćaju s najneobičnijim zahtevima. - Pre nekoliko godina jedan parohijan me je molio da utičem na njegovog brata da se malo smiri i svrati u crkvu, a pošto je ovaj bio planinar, ja sam krenuo na planinu za njim - veselo se priseća otac Ivan. - Malo pomalo, on je počeo da dolazi u crkvu, ali sam se uz njega i ja zaljubio u planinarstvo i počeo redovno da učestvujem u akcijama i upoznajem Srbiju. Tek tad sam shvatio koliko nam je zemlja lepa, a koliko je malo poznajemo. S vremenom mi se pridružilo još nekoliko sveštenika, pa nas planinari već zadirkuju da bi trebalo da osnujemo svoj klub u mantijama. U ležernim razgovorima s ocem Ivanom, ljubiteljem istorije, planinari uče o srpskoj tradiciji i prošlosti. - Ne pravim razliku da li se neko izjašnjava kao vernik ili ateista, ja razgovaram s ljudima, a oni sami osete potrebu da sa mnom razgovaraju ili da nešto pitaju - kaže otac Ivan. PROČITAJTE JOŠ: Srpski metoh usred Švedske - Evo, prijatelji iz mog kluba "Mosor" su predložili da na Sokolov vrh na Suvoj planini postavimo veliki krst i sad za taj poduhvat čekamo blagoslov episkopa niškog Arsenija. KONSTANTINOVA CRKVA U HUMU - HRAM u selu Hum, na mestu spaljene i zaboravljene srednjovekovne crkve, obnovio je između dva svetska rata meštanin kome se u snu javio Sveti Nikola. Tad su prilikom iskopavanja pronađeni krstovi iz vremena pozne antike, ali su i oni zaboravljeni. U narodu je ostala legenda da se u selu nalazila Konstantinova crkva, ali nisam obraćao suviše pažnje na te priče, jer ima milion sličnih. Međutim, kad smo počeli da obnavljamo crkvu, pojavila su se dva mermerna stuba i pozvali smo stručnjake iz Zavoda za zaštitu spomenika. Oni su utvrdili da je naš hram podignut na prostoru gde se nalazila ogromna bazilika iz 4. veka - kaže otac Ivan.

Nastavak na Večernje novosti...