Izvor: Blic, 04.Sep.2011, 03:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Aleksandra i Jelena: Istog dana rođene
Aleksandra Delić i Jelena Knežević rođene su istog dana 16. maja iste godine, sad svejedno koje, a desilo su na ključnim mestima istog Bitef festivala. Jelena izvršna organizatorka, a Aleksandra izvršna producentkinja. Još su tokom cele godine u istoj kancelariji na istoj adresi na Terazijama i sa istim šefom - Jovanom Ćirilovim, znači sa mnom. Napisah reč šef, ali me one tako ne doživljavaju. Kako me doživljavaju, to ćemo saznati kad one budu pisale o meni. Ja ih doživljavam >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << kao svoje mlade, a već više godina bliske saradnice, odane Bitefu.
Kada sam pre nekoliko meseci rekao da ću pisati o njima, Jelena mi je odlučno rekla da je bolje da sačekam vreme Bitefa.
Da je tačno da znak u horoskopu određuje karakter, Jelena i Aleksandra, rođene u znaku Bika, bile bi u svemu slične. A one su veoma različite. Gotovo da nemaju nijednu zajedničku osobinu, osim što su, zodijak je tu u pravu, uporne. Crnka Jelena, nekoliko sati mlađa, ironična je do sarkazma, a Aleksandra je ozbiljna i skeptična plavuša. Jelena ne krije svoje mišljenje o ljudima, ni pozitivno, a bogami ni negativno. Aleksandra je oprezna u sudovima o ljudima, ne toliko što je to red, već što ne želi da se ogreši o istinu. Jelena ume da mi nešto prebaci opreznom ironijom, a Aleksandra, umesto kritike, samo uputiti nešto između začuđenog i žalosnog pogleda.
Aleksandra obično odlaže bar pet minuta kad zatražim nešto da proveri na svom kompjuteru, a Jelena ima običaj da me iznenadi kad se glasno vajkam da nešto ne znam. Ćutke pronađe podatak na sajtu i trijumfalno mi ga saopšti.
Obe su vredne na poslu. Ali ne vole da se mešam u način kako će nešto ostvariti. Ne žure da mi saopšte da su nešto uradile. Često saznam da je nešto urađeno tek kad to zapitam. Izgleda da obe smatraju da je važno da je posao urađen.
Kažu da se ljudi najbolje upoznaju na putu. Po tome bi trebalo da bolje poznajem Aleksandru, jer smo se nedavno vratili s puta u Salcburg. Kako je u Mocartovoj rodnoj kući pročitala sve tekstove po vitrinama, s pravom bi se reklo da je veoma temeljita. Nestrpljiv da jednom već odemo iz te skromne barokne zgrade, sebe sam umirivao tako što sam ponavljao da je baš odlično što je Aleksandra tako temeljita. Ali više neću ići s njom u muzeje. Deo njenih dobrih osobina je činjenica da je sama finansirala svoje putne troškove, jer nije bilo sredstava za nas oboje. S Jelenom još nisam putovao. Ali sam siguran da se ni tad neću u nju razočarati.
Znam da će mi Jelena kad pročita ove redove reći: „Zar nas vi tako vidite?" Pri tom će me tako pogledati da neću znati da li smatra da sam o njima pisao pozitivno ili negativno. A Aleksandra će me tom prilikom samo nasmešiti i slegnuti ramenima.
Kad obema kažem: „Suviše vremena provodite u ovoj našoj kancelariji. Tako nikada nećete naći đuvegiju." „A šta vama fali!" s neskrivenom ironijom reaguje pogađate ko - Jelena. „Imam samo suviška...", dodam ja.
