Izvor: Press, 15.Sep.2013, 00:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Alekopoklonici
Obojica jasno prepoznaju Aleksandra Vučića kao mesiju, polako im se vraća sećanje na dane kada im je kao "trojanac" u Slobinoj vlasti pomogao u pripremama 5. oktobra, a lekari kažu da im se i motoričke funkcije zapanjujuće brzo vraćaju u normalu, pa već samostalno mogu da spoje prste, nalik gospodaru Vučiću.
Medicinska sestra iz ustanove za lečenje obolelih demokrata kune se majkom da je Goran Vesić, čuvši Alekov glas, skočio iz kreveta, potrčao ka tv sali i uz blagu erekciju >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << počeo da celiva televizor, sve dok ga nije udarila struja, mada ni posle toga nije odustao, uporno ponavljajući: „On, on nas je vodio do slobode; on nam je pokazao put; on je kao Đinđić, samo malo ružniji; on nas je telom zaštitio od pendreka; on nam je napravio sendviče za 5. oktobar; on je naterao Slobu da prizna poraz; on je svojim rukama porodio ženu, jednom rukom držeći dete, a drugom lomeći vrat lavu koji se pojavio niotkud, dok je zubima držao za auspuh autobus pun đaka nad provalijom! Vodite me do opštine, želim pod hitno da promenim ime u Goran Alek Vesić“...
U međuvremenu je Srđan Milivojević prebačen sa poluintenzivne nege na odelenje intenzivne gluposti, gde tim psihijatara pažljivo beleži njegova sećanja, izazvana regresivnom hipnozom, koja jasno svedoče o tome da Alek nije samo bio otporaško „duboko grlo“, već je na nekoliko prijema Miri Marković podmetnuo „srednjak“ prilikom rukovanja, ispisivao parole protiv Slobodana Miloševića, navodio Velju Ilića Ibarskom magistralom ka Beogradu u osvit 5. oktobra, a već 6. pomogao u obaranju Zakona o informisanju, kojim je čuvao nezavisne medije od represije- zatvarajući ih do nekih boljih vremena.
Nažalost, podaci epidemiološke službe govore da Vesić i Milivojević nisu usamljeni sljučajevi, naprotiv.
Groznica Alekopoklonstva uzela je maha do te mere da istorijografija beleži kako je lično odgurnuo Gavrila Principa, rekavši mu: „Beži, pi.ko, ja ću“, ušao u Berlin pre Crvene armije, šutnuo Tita u cevanicu, zbog čega mu je kasnije amputirana noga, svojim rukama zasejao Panonsku niziju one godine kada je rod bio rekordan, izmislio krivu kiflu, pričestio patrijarha Pavla poslednji put i naravno- savetovao Tomi da nikako ne odustaje od štrajka glađu dok se ne vrati iz „Meka“ sa hepi- milom.
Naravno, sve ovo više govori o gnjidama koje su se svile uz Vučićevu pozadinu, negoli o njemu, ali zato će pad biti spektakularniji od leta.
Samo da se ne dočeka na guzicu, pobiće toliki narod koji se tu udomio...
Za sada mu sigurno prija, dok ne počne da svrbi i boli, kao i svaki hemoroid, a on ih je baš zapatio...
