Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 26.Jul.2009, 22:01   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Albanci ruše bunkere iz hladnog rata

TIRANA - Albanske vlasti odlučile su da uklone betonske bunkere izgrađene u vreme hladnog rata i za te potrebe angažovale su vojsku.

Betonski bunkeri sagrađeni su krajem šezdesetih godina i sada su pretnja bezbednosti ljudi koje je trebalo da štite u vreme režima Envera Hodže, preneo je Dojče vele.

Ruskim tenkovima na stari beton

"Bili smo primorani da upotrebimo tenkove T-59 kako bismo uklonili utvrđenja oštećena zubom vremena", >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << rekao je gradonačelnik primorske opštine Seman Sotir Zarka, oko 120 kilometara južno od Tirane.

"Bunkeri su postali prava mora onih koji bi ovde da provedu nekoliko dana na odmoru", jada se vlasnik bara Petrit Jili, pokazujući svoj gotovo prazan bar.

Petoro kupača, uključujući dvoje dece i dvadesetpetogodišnju ženu, udavilo se prošle godine u virovima koje stvara strujanje vode oko bunkera koji su delom u vodi i koji su pokriveni muljem, napukli i nagriženi zubom vremena.

"U takvom stanju velika su opasnost za turiste i česte su povrede", rekao je Zarka.

U vreme kada su bunkeri građeni Besnik Lasku je bio vojnik i učestvovao je u njihovoj izgradnji, sada je angažovan da ih ruši.

"Bunkeri su pravljeni tako da izdrže sve, ali su izgubili jedinu bitku koju su vodili - protiv mora", rekao je Lasku i dodao: „Nekada su bili simbol moći, a danas su samo svedočanstvo izgubljenog ponosa".

Plan četiri dnevno, realnost - ni jedan

Duž dva kilometra obale u Semanu armija bi trebalo da ukloni oko 200 bunkera. Uklanjanje je počelo početkom meseca, ali su se izjalovile nade da će sve biti obavljeno vrlo brzo uz pomoć T-59 - kineske verzije ruskih tenkova. Za prve dve nedelje uklonjeno je samo sedam bunkera.

"Tim tempom plažu nećemo očistiti pre iduće godine. Plan je bio da sklanjamo četiri bunkera na dan, a ne uspevamo ni jedan", rekao je gradonačelnik Zarka, navodeći da je zbog peska i vode težina bunkera dvostruko veća.

Kada se izvuku iz vode bunkeri se lome na manje komade betona i armature kako bi se lakše odvezli. Ali i to je izazov, jer kako kaže Derviši: "Specijalistima je bilo potrebno dve godine da naprave 'idealan bunker' od betona i armature od koga će se odbiti svaki metak".

Prvi model bunkera napravljen je 1968. godine pod ličnim nadzorom Envera Hodže. Osam godina kasnije u Albaniji je bilo 700 hiljada bunkera povezanih kilometrima podzemnih tunela. Bilo je predviđeno da bunkeri zaštite Albaniju, od NATO i Varšavskog ugovora.

Posle sloma komunizma početkom devedesetih bunkeri su ostali kao nasleđe, jer njihovo otklanjanje košta oko 800 evra - po komadu. Gotovo dvadeset godina kasnije, u aprilu 2009. Albanija je primljena u NATO.

Ljudi su pokušavali da sami uklone bunkere, koji se ovde zovu „pečurke", ali su ti napori, naravno, ostali bez rezultata. Neki su od njih napravili skladišta, toalete, pa čak „hotele sa nula zvezdica", za kojima je potrebno bilo kakvo pribežište.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...