Izvor: Politika, 06.Avg.2014, 13:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Albanci čekaju besplatne udžbenike 1. septembra
Osnovci uče iz udžbenika koji su prevedeni sa srpskog, uvezeni iz Tirane i albanskih autora, a srednjoškolci iz fotokopija i beležaka
Premijer Aleksandar Vučić nedavno je odgovarajući na pitanje poslanika Šaipa Kamberija kada će albanski đaci od prvog do četvrtog razreda dobiti besplatne udžbenike, rekao da će država dati sve od sebe da to učini do 1. septembra. Inače, kasnilo se i sa knjigama na hrvatskom i bugarskom jeziku.
Predsednik Nacionalnog saveta >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Albanaca (NSA) Galip Bećiri za „Politiku” kaže da je premijer javno obećao udžbenike za decu od prvog do četvrtog razreda, kao što ih besplatno dobijaju i srpska i deca ostalih manjina i da se nada da će to biti realizovano do početka nove školske godine. Na naše pitanje da li postoje udžbenici za sve razrede i sve predmete na albanskom jeziku, on odgovara da je osnovna škola pokrivena 70 odsto, ali da je u srednjim školama „katastrofa”.
– U osnovnoj školi nam fale istorija, geografija, likovno, muzičko i biologija. Knjige su uglavnom prevod sa srpskog jezika, ali ima i albanskih autora, kao i nekih udžbenika iz Albanije, sve sa odobrenjem Ministarstva prosvete. U srednjoj školi nemamo gotovo ništa, nedostaje nam ukupno 252 udžbenika – kaže Bećiri.
Kako se onda uči u srednjim školama ako je takva situacija? Na osnovu fotokopija i iz beležaka, odgovara predsednik NSA, što su nam potvrdili i nastavnici u nekim školama u Bujanovcu. Međutim, da nisu baš sve knjige dobile odobrenje prosvetnih vlasti Srbije, svedoči i slučaj sa početka prošle školske godine, kada je u osnovnoj školi u selu Rajince u opštini Preševo, zaplenjeno 5.060 udžbenika na albanskom jeziku na osnovu naloga Osnovnog tužilaštva u Vranju, jer udžbenici koji su stigli s Kosova, nisu imali prateću dokumentaciju.
Kako je zapisano u strateškom planu NSA, od 2012. do 2016. godine, problem nedostatka udžbenika bi najlakše mogao da se reši tako što bi se uvezli udžbenici iz Albanije, sa Kosova ili iz Makedonije, ali da bi ipak najbolje rešenje bilo da se štampaju udžbenici u Srbiji.
– Albanci su uvek imali sve, od predškolskog obrazovanja do fakulteta, a sada traže da im se uvezu udžbenici. Nama knjige radi isključivo Zavod za izdavanje udžbenika, imamo oko 130 naslova. Za sve predmete imamo prevedene udžbenike sem rumunskog jezika, muzičke kulture i dodatak iz nacionalne istorije i prirode i društva, tu imamo naše autore, kao i za religiju – objašnjava za naš list Anišoara Caran, koordinator za obrazovanje u Nacionalnom savetu rumunske manjine.
Ona kaže da je zajednički stav četiri manjine u Vojvodini (mađarske, rumunske, rusinske i slovačke) da udžbenike treba da radi isključivo Zavod za izdavanje udžbenika i da će insistirati da to rešenje uđe i u novi zakon o udžbenicima koji je u pripremi.
Političari koji podgrevaju tenzije o ovom pitanju u skupštini i medijima, takođe moraju da se nose i sa realnošću koja nekada zna da bude vrlo bolna: ovoga leta, u tri srednje škole u Prijepolju, samo se sedmoro đaka izjasnilo da želi da sluša nastavu na bosanskom jeziku. Slično je bilo i lane, kada se za nastavu na bosanskom jeziku u prijepoljskoj gimnaziji izjasnilo samo troje učenika, pa nije bilo zakonskog osnova da se za njih organizuje posebna nastava.
Kako se više puta čulo na Nacionalnom prosvetnom savetu, prilikom odobravanja udžbenika manjina, za mnoge članove NPS prevod pojedinih školskih knjiga je bacanje para, jer je potpuno besmisleno prevoditi, na primer, matematiku na bosanski ili hrvatski.
U Ministarstvu prosvete za naš list objašnjavaju da licenciranih izdavača za izdavanje udžbenika u Republici Srbiji ima 76 i da oni sami finansiraju izdavanje školskih knjiga na svim jezicima u skladu sa svojim planom i tržišnim interesima.
Rad na udžbenicima nije jednostavan posao, a procedura odobravanja je spora i može da traje godinama: u Vojvodini se, na primer, rukopis prvo šalje pokrajinskom Sekretarijatu za obrazovanje, zatim Pedagoškom savetu, potom nacionalnim savetima koji ukazuju na eventualne propuste, pa tek onda odlazi Ministarstvu prosvete, koje šalje Zavodu za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, a on Nacionalnom prosvetnom savetu. Kada NPS da „zeleno svetlo”, vraća se ministru na potpis, pa nazad svim institucijama u lancu.
– Procedura je preduga, duža od godinu dana sigurno. A poseban problem nastaje kada dođe do primedbe zbog prevoda, dovoljno je da nešto stilski nije dobro prevedeno, pa da se rukopis vrati i onda sve ide iz početka. Na to sam i ministru ukazala – kaže Caran.
Na naše pitanje koliko košta jedan udžbenik, ona odgovara da cena zavisi od toga da li je nov udžbenik, koliki je tiraž, u koliko boja, da li je na više jezika. Koliko para je potrebno za ovaj poduhvat, nismo uspeli da saznamo ni u Ministarstvu prosvete. Objašnjenje koje smo dobili glasi da država u skladu sa sredstvima sa kojima raspolaže u budžetu, finansira izdavačima (na osnovu konkursa i posebne odluke) razliku u ceni štampanja niskotiražnih udžbenika i visokotiražnih udžbenika, kako bi cena niskotiražnih bila približna svim drugim udžbenicima.
----------------------------------------------
Na jezicima manjina 1.295 udžbenika
Prema podacima Ministarstva prosvete koje je „Politika” dobila, Katalog odobrenih udžbenika na jezicima nacionalnih manjina za osnovno obrazovanje sadrži 1.065 naslova udžbenika od prvog do osmog razreda – na albanskom, bosanskom, bugarskom, mađarskom, rumunskom, rusinskom, slovačkom, ukrajinskom, hrvatskom, češkom jeziku i bunjevačkom govoru. U Katalogu udžbenika na jezicima nacionalnih manjina za srednje obrazovanje nalazi se 230 naslova – na bosanskom, bugarskom, mađarskom, rumunskom, rusinskom, slovačkom, hrvatskom jeziku.
Sandra Gucijan
objavljeno: 06.08.2014.
.jpg)
