Izvor: RTS, 25.Apr.2013, 14:49   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Akaši: Muslimani želeli da odu iz Srebrenice

Većina Muslimana želela da napusti Srebrenicu, koju su zauzeli bosanski Srbi, rekao Jasuši Akaši, svedok odbrane na suđenju Radovanu Karadžiću.

Svedočeći u odbranu Radovana Karadžića, bivši izaslanik UN Jasuši Akaši izjavio je danas pred Haškim tribunalom da je većina Muslimana u julu 1995. želela da ode iz Srebrenice, koju su zauzele snage bosanskih Srba.

Akaši je naznačio da je to utvrdio Visoki komesarijat UN za izbeglice (UNHCR) koji se, posle >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << pada Srebrenice 11. jula 1995, zalagao za "brzu, sigurnu i uređenu" evakuaciju muslimanskog stanovništva iz Srebrenice.

Tadašnji predsednik Republike Srpske i vrhovni komandant VRS, Karadžić (67) optužen je za genocid nad oko 7.000 muslimanskih muškaraca i prisilno premeštanje hiljada žena, dece i staraca iz Srebrenice, u danima nakon što je VRS, 11. jula 1995, zauzela enklavu.

"Stav UNHCR bio je da, iz humanitarnih razloga, svima koji žele da odu valja omogućiti da odu. Unprofor je podržavao UNHCR", rekao je Akaši.

Muslimanske vlasti u Sarajevu, suprotno tome, želele su, kako je svedok rekao, da civili "ostanu". To je bilo "vruće, kontroverzno pitanje".

Generalnog sekretara UN, Akaši je, 12. jula 1995, depešom koju je Karadžić citirao, obavestio da "po UNHCR, velika većina stanovništva Srebrenice ne želi da tu ostane".

Po drugoj Akašijevoj depeši centrali UN, na koju se optuženi pozvao, Unprofor je, međutim, planirao da evakuaciju više od 30.000 civila započne 13. jula 1995, a ona je do tog jutra već bila "okončana" pod kontrolom VRS.

Optuženi Karadžić, koji se brani sam, sugerisao je da je u vreme srebreničke krize bio u nemilosti predsednika Srbije Slobodana Miloševića, zbog toga što je Milošević na sastanak sa Akašijem, 15. jula 1995, doveo komandanta VRS Ratka Mladića, koga je smatrao "kooperativnijim", a ne njega.

Japanski diplomata je, međutim, odgovorio da je Milošević pozvao Mladića na sastanak na predlog evropskog mirovnog izaslanika Karla Bilta. Mladić je, po svedoku, bio pod "velikim pritiskom".

U unakrsnom ispitivanju, tužiteljka Karolin Edžerton sugerisala je da svedok u februaru  1994. nije znao da je sprovedeno više istraga o ekploziji na pijaci Markale u Sarajevu, u kojoj je poginulo i ranjeno više od 200 građana.

Akaši je tu sugestiju prihvatio. On je juče izjavio da istragom UN, sprovedenom po njegovom nalogu, nije moglo biti utvrđeno koja je zaraćena strana ispalila granatu, odnosno da su to mogle učiniti i VRS i Armija BiH.

Za eksploziju na Markalama, u kojoj je 5. februara 1994. bilo ubijeno 66 osoba, a ranjeno više od 140 građana, optužnica tereti VRS, odnosno Karadžića.

Protest zbog proterivanja muslimana iz Bijeljine 

Odgovarajući na pitanja zastupnica optužbe, Akaši potvrdio da je u septembru 1994. Karadžiću pismom preneo svoje "potpuno zaprepašćenje" zbog proterivanja "više od 2.500 Muslimana iz Bijeljine" i 700 osoba u srednjoj Bosni.

Akaši je, kako je citirala tužiteljka Edžerton, predsednika RS tada upozorio i da će raditi na identifikaciji, hapšenju i krivičnom progonu odgovornih za to proterivanje, koje je nastavljeno uprkos ranijem Karadžićevom obećanju da će ga zaustaviti.

"Nije potrebno dalje objašnjenje, ovo pismo je rezultat mog potpunog zaprepašćenja", kazao je Akaši. Naglasio je da je "nije verovatno da se to moglo dogoditi bez znanja vlasti" bosanskih Srba.

Karadžić je optužen i za progon Muslimana i Hrvata iz 20 opština širom BiH.

Prihvatajući sugestiju tužiteljke da je "pražnjenje celih područja" od nesrpskog stanovništva bilo teško poništiti pregovorima, Akaši je izjavio da jeste, ali da to nije značilo da su međunarodni pregovarači prihvatali situaciju na terenu stvorenu "nepravednim" i "nezakonitim" činovima.

Izaslanik UN izjavio je i da je Karadžiću ulagao proteste zbog ometanja humanitarnih isporuka zaštićenim enklavama UN poput Goražda, u proleće 1994. To je, međutim, pripisao "manjku discipline u VRS", napominjući da su "obe strane na humanitarnu pomoć gledale kao na potencijalno sredstvo da oslabe drugu stranu".

Akaši je, tokom unakrsnog ispitivanja, potvrdio navod optužnice protiv Karadžića da je u maju 1995, posle vazdušnih udara NATO, VRS "uzela za taoce" pripadnike Unprofora i koristila ih kao "ljudski štit" kako bi sprečila dalje napade Alijanse.

Dokazni postupak odbrane, Karadžić će nastaviti 7. maja.

Nastavak na RTS...