Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 09.Mar.2012, 22:12   (ažurirano 02.Apr.2020.)

ACTA sporazum nije u proceduri u Srbiji

BEOGRAD -

Trgovinski sporazum protiv falsifikovanja ACTA može da ugrozi privatnost pojedinca i slobodu izražavanja i informisanja, a njegova izrada u tajnosti onemogućava učešće svih strana na koje se odnosi, ocenjeno je danas u raspravi o tom sporazumu koju je organizovala misija OEBS-a u Srbiji.

Profesor Pravnog fakulteta Univerziteta Union Saša Gajin je objasnio da se ovaj sporazum odnosi na zaštitu intelektualne svojine, autorskih prava i srodnih prva u toj oblasti >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << i dodao "da zaslužuje posebnu pažnju jer je usmeren na ostvarenje legitimnih ciljeva."

Taj sporazum, kako je naveo, ima i tri vrste nedostataka, a prvi je što je nastao u tajnosti, isključivanjem onih na koje se odnosi i stoga je nedemokratski i podgreva sumnju.

Drugo, on ugrožava slobodu pristupa informacijama i predstavlja pogodno tle za organe javne vlasti da upadaju u zaštićenu sferu privatnosti pojedinca, kazao je Gajin.

Najzad, nedostatak sporazuma je, prema njegovom mišljenju, što ACTA odstupa od tradicionalnih zakona i međunarodnih normi kada su u pitanju procesne radnje.

Državni sekretar Ministarstva prosvete i nauke Radivoje Mitrović je kazao da se ACTA sporazum ne nalazi ni u jednoj tajnoj proceduri usvajanja u Srbiji.

On je dodao da, iako srpska nauka nije izmislila Internet, ni pravila njegovog korišćenja na globalnom nivou, može da ta pravila prilagodi onako kako to odgovara građanima Srbije.

Ukoliko dođe do usvajanja ovog sporazuma, to će biti realizovano u skladu s regularnom procedurom, naveo je Mitrović.

Državna sekretarka za digitalnu agendu Jasna Matić je kazala da je Internet globalni fenomen koji je uveo novu dinamiku na tržište sa kojim treba da se usklade firme koje žele da opstanu.

U ovom trenutku, kada svet postaje umreženo društvo, opstaće firme koje prilagode svoje biznis modele novim zakonima tržišta, kazala je ona, dok će one koje budu nastavile da rade kao pre 50 godina proći neslavno.

Matićeva je dodala da je ACTA refleks tradicionalnih industrija koje žele da zaštite svoje interese i zaključila da u tome neće uspeti, jer je svet sada drugačiji.

Šefica kabineta poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Nevena Ružić je rekla da iz ugla njene kancelarije "sporazum ACTA treba da bude stavljen 'ad akta'".

Ona je podsetila da je ACTA nastala tajnim dogovorom vlade SAD i Japana 2006. i da je svetska javnost je za njega saznala dve godine kasnije, zahvaljujući depešama Vikiliksa.

Ružićeva je kazala da je, sa stanovišta ljudskih prava, u sporazumu ACTA problematično više stvari, istakavši da bi omogućio proveru sadržaja tehničkih uređaja mobilnih telefona i kompjutera pri prelasku granice.

Predsednik nezavisnog udruženja novinara Srbije Vukašin Obradović je rekao da ACTA sporazum uvodi nove načine nadzora i komunikacije novinara i obesmišljava izvore informacija.

On smatra da novinarstvo gubi slobodu ovim dokumentom i zato je postavio pitanje da li su, pored profesionalnih, ugrožena i ljudska prava. Osnivač Piratske partije Srbije Aleksandar Balgojević je kazao da ovaj sporazum zaobilazi Svetsku trgovinsku organizaciju i Međunarodnu organizaciju za intelektualnu svojinu. Time su zemlje u razvoju, kako je naveo, "svesno diskriminisane i gurnute u drugi plan".

Direktor Zavoda za intelektualnu svojinu Branka Totić je ocenila da ACTA sporazum uređuje saradnju država na sprečavanju piraterije i krivotvorenja u digitalnom okruženju.

Ona je ukazala da se ACTA ne primenjuje direktno, već kroz nacionalna zakonodavstva i da se već 99 odsto tog dokumeta primenjuje kroz postojeće zakone u našoj zemlji.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...