Izvor: Kurir, 16.Avg.2014, 07:17   (ažurirano 02.Apr.2020.)

7 najvećih političkih svađa u Srbiji

Istoriju naše zemlje u 19. i 20. veku obeležili sukobi vladara sa suprugama i premijerima

Knez Mihailo želi da se oženi sestričinom

1.Kad je vladar rešio da stupi u brak s rođakom Katarinom, pobunio se Ilija Garašanin, koji je zato smenjen s položaja premijera

Knez Mihailo bio je sin Miloša Obrenovića. U Srbiji, u kojoj su se o vlast otimali Obrenovići i Karađorđevići, Mihailo je prvi put na presto došao kao šesnaestogodišnjak, i vladao tri >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << godine. Drugi put je na vlasti ostao osam godina, sve dok nije ubijen na Košutnjaku 1868.

Propao prvi brak

Posle prve vladavine, bivši knez Mihailo živeo je s majkom u Zemunu i Banatu do njene smrti, a onda u Beču, odakle je putovao po Evropi. U Beču je 1848. godine na porođaju umrla njegova sestra od strica, ćerka Jevrema Obrenovića Katica, koja je s Mihailom ostala u drugom stanju.

Pet godina kasnije on se u istom gradu oženio mađarskom groficom Julijom Hunjadi. Učestvovala je zajedno s knezom u javnom životu, priređivali su balove i humanitarne večeri i lutrije na dvoru. Pokazivala je iskrenu naklonost prema srpskom narodu, ali taj brak je propao jer nisu imali dece. Julija i knez Mihailo su se rastavili „od postelje i stola“ pismenim sporazumom 18. novembra 1865.

Posle razvoda knez Mihailo obznanio je nameru da se oženi Katarinom, ćerkom Katičine rođene sestre Anke.

Toj vezi kumovale su Anka i njena majka, kneževa strina Tomanija. Otkako su saznale da Julija vara Mihaila s nemačkim knezom, i naslutivši raspad braka, sve češće su kneza pozivale u Tomanijinu kuću i ostavljale ga nasamo s Katarinom.

Međutim, Mihailo i Katarina bili su u bliskoj rodbinskoj vezi, u petom kolenu srodstva (Katarina je Mihailu bila sestričina), tako da je brak bio nemoguć.

Svi protiv braka

I političari, i sveštenici, i obični ljudi bili su ogorčeni. Jedan od najvatrenijih protivnika ove veze bio je istaknuti državnik Ilija Garašanin, koji je 1867. smenjen s položaja predsednika vlade i penzionisan, između ostalog, zbog svoje primedbe na Mihailov razvod od Julije i brak s Katarinom.

Njegova smena dovela je i do protesta ruskog cara, ali Mihailo se nije obazirao. U junu 1868. tajno se verio s Katarinom, a tri dana kasnije njih dvoje su, u pratnji Tomanije, Anke i ađutanta, inače Garašaninovog sina, pošli u šetnju na Košutnjak.

U napadu atentatora Mihailo je ubijen sa tri hica, a stradala je i Anka, dok su Katarina i ađutant lakše ranjeni.

Iste te godine dvadesetogodišnja Katarina udala se za generala Milivoja Petrovića Blaznavca i u braku s njim dobila sina Vojislava i ćerku, koja je umrla kao dete.

Po muževljevoj smrti preudala se za jednog svog rođaka, ali ostavila ga je kad se zaljubila u druga svog sina Vojislava.

Ilija Garašanin poslednje godine života proveo je daleko od politike, a i njegov sin Milutin kasnije će postati premijer.

Zaljubljiva

Posle atentata u Košutnjaku, Katarina se udala za generala Milivoja Petrovića Blaznavca i u braku s njim dobila sina Vojislava i ćerku, koja je umrla kao dete. Po muževljevoj smrti preudala se za jednog svog rođaka, ali ostavila ga je kad se zaljubila u druga svog sina Vojislava

Piroćanac

Po odlasku iz vlade Milan Piroćanac dobio je posao kao advokat Železničkog društva, sa ogromnom godišnjim platom od 20.000 franaka, a u centru Beograda počeo je da gradi velelepnu vilu, iako se znalo da je pre dolaska na vlast bio u dugovima. Danas je u toj zgradi, u Francuskoj 7, popularni Klub književnika

Smrt posilnog

Princ je imao 22 godine kad je 14. marta 1909, u izlivu besa što jedno njegovo ljubavno pismo nije uručeno, snažno šutnuo u stomak svog posilnog, koji je nekoliko dana kasnije umro

Sukob zbog begova

Kad je Račić završio govor, Ivan Pernar mu je doviknuo: „Opljačkali ste begove!“. Posle kratke rasprave, Račić iz džepa vadi pištolj, upire ga ka Pernaru i ispaljuje dva metka u njega, a zatim puca na Đuru Basaričeka, Stjepana Radića, Ivana Granđu i Pavla Radića

Nejasna zavera

Pozadina afere ni do danas nije razjašnjena, a pojedini stručnjaci smatraju da je Ranković sklonjen da ne bi nasledio Tita. Kao organizator smene pominje se, u nekim verzijama, ruska obaveštajna služba, a u nekim grupa hrvatskih funkcionera. Kad je Leka umro 1983. godine, na njegovoj sahrani okupilo se oko sto hiljada ljudi, što je izazvalo paniku vlasti

Nastavak na Kurir...