Izvor: Kurir, 04.Okt.2014, 07:34   (ažurirano 02.Apr.2020.)

7 atentata koji su obeležili 19. i 20. vek

1. Sekira u Radovanju

Po nalogu knjaza Miloša Obrenovića, Karađorđa je ubio Nikola Novaković, sluga njegovog kuma Vujice Vulićevića

Pošto je posle propasti Prvog srpskog ustanka 1813. godine izbegao u Austriju, vožd Karađorđe boravio je u Rusiji, a onda se pridružio ustanicima protiv Turaka u Grčkoj. U julu 1817. iz Banata je neopaženo preko Dunava prešao u Ram u Srbiji, a odatle u Veliko Orašje. S kumom Vujicom Vulićevićem sreo se uveče na groblju >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << u Velikoj Plani, zatraživši od njega da pozove Miloša Obrenovića na dogovor o zajedničkoj borbi protiv Turaka.

Poslednja večera

Ipak, Miloš u tom trenutku nije hteo da ratuje, a Karađorđe je predstavljao pretnju njegovim pregovorima s Turcima, kao i njegovom ličnom autoritetu. O Karađorđevom dolasku obavestio je u Beogradu i Ali-pašu Marašliju, koji je takođe želeo njegovu smrt. Miloš je naložio Vulićeviću da ubije Vožda.

Vujica je u Radovanje poneo omiljenu Karađorđevu hranu: pogaču, jagnjeću plećku i sir, i sreo se s njim 25. jula. Zajedno su večerali, a pred zoru je Vulićevićev sluga Nikola Novaković ubio sekirom Karađorđa, za koga se verovalo da ga metak neće. Zatim mu je jataganom odsekao glavu i ubio Karađorđevog pratioca Nauma. Za to vreme Vujica je ležao glave pokrivene kabanicom!

Nakon ubistva Vulićević se uputio u Smederevsku Palanku, a Novaković je ostao na mestu zločina. Vlasniku kolibe u kojoj se ubistvo desilo naredio je da mu ispeče jagnje i tu se, uz pečenje i rakiju, gostio pored obezglavljenih tela. Navodno je bio kivan na Karađorđa što mu mu je brata, zbog kukavičluka u boju na Deligradu, osudio na smrt. Zatim se pridružio Vujici u Palanci, ponevši iz Radovanja glave ubijenih i Karađorđeve stvari: odelo, sablju, orden ruskog cara i bisage, u kojima su našli 4.000 dukata. Zatim je produžio do Beograda i glave i stvari odneo Milošu u Beograd.

SMRTNE KAZNE

Tokom juna i jula suđeno je atentatorima i njihovim pomagačima. Petnaestorica su osuđena na smrt, među njima i Ljubomir Radovanović, iako je u vreme atentata bio u zatvoru. Smrtne presude izvršene su streljanjem, u ponoć, na Karaburmi

BEZ MILOSTI

Kad su kralj i kraljica otkriveni u tajnoj odaji, artiljerijski kapetan Mihailo Ristić ispalio je u njih sve metke iz svoga revolvera, za njim Vemić i kapetan Ilija Radivojević. Draga se bacila na Aleksandra da ga zaštiti, ali on je pao mrtav još od prvog metka. Odmah zatim ubijen je i general Lazar Petrović. Tela kralja i kraljice bačena su kroz prozor

NOVA IMENA ULICA

Aliju Alijagića je posle suđenja ubio državni dželat Alojz Zjafrid, koji je pogubio i osuđene učesnike Sarajevskog atentata. Po imenu revolucionara nazvana je ulica na Petlovom brdu u Beogradu, ali je početkom 21. veka preimenovana u Ulicu Milorada Draškovića

KRALJ ZNAO ZA NAPAD

Jugoslovenska obaveštajna služba saznala je za ovaj plan, pa je naš ambasador u Francuskoj Spalajković na sam dan kraljevog dolaska u Marsej, 9. oktobra 1934, od Aleksandra tražio da odustane od iskrcavanja u taj lučki grad. Karađorđević je odgovorio: „Sad je za to isuviše kasno. Moramo se držati programa“

BURNA KARIJERA

Mlađa Mladenović, koji je spasao Tita, kao partizan je bio ranjen u Drugom svetskom ratu. Posle oslobođenja igrao je u Zvezdi sa Šekularcem, pa se bavio moto-trkama, zatim radio u AMS Srbije, a odatle otišao u diplomatiju. Bio je konzul u Grčkoj, Njujorku, Vašingtonu...

Nastavak na Kurir...