Izvor: Politika, 21.Apr.2010, 23:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šou velikog Jovana
Nagradno pitanje glasi: na koji način će Kapičićev estradni potencijal dalje biti korišćen
Početkom devedesetih godina prošlog veka, pošto je „Veliki brat” u Moskvi kapitulirao pred „Velikim bratom” u Vašingtonu, u zemljama „realnog socijalizma” „komunisti” su sišli sa vlasti. Jugoslovenski „samoupravni komunisti”, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << međutim, dosetili su se da vlast zadrže tako što će od opozicionara preoteti barjake „borbe za nacionalnu stvar”. Tako se, u bivšoj Jugoslaviji, obračun sa nedemokratskim sistemom uglavnom nije dogodio. Umesto da se obračunaju sa nedemokratskim sistemom, bivši Jugosloveni, „demokratski” predvođeni antidemokratama, obračunali su se jedni s drugima.
U srpskom slučaju došlo je do diferencijacije na „nacionalno osvešćene komuniste”, koji su nastavili da vladaju iščekujući oporavak moskovskog „Velikog brata”, i nacionalno onesvešćene, koji su stav nesvrstanosti u antagonizmu između dva velika brata zamenili bespogovornom odanošću vašingtonskom bratu pobedniku, a „proleterski internacionalizam” – „mondijalističkom”.
Iako su bili raspoloženi da se sa mondijalistički nastrojenim bivšim saborcima oštro razračunaju, „nacionalno osvešćenim komunistima” nije padalo na pamet da ih udare po nedemokratskoj prošlosti. Bili su svesni oraha u sopstvenom džepu koji se na tom mestu nisu našli kao lek protiv reume.
A kada su, dvehiljadite, „nacionalno osvešćeni” pali s vlasti, među pobednicima je, opet, bilo previše „nacionalno nesvesnih komunista” da bi razračunavanje sa sistemom koji je vladao do početka devedesetih bilo moguće. Zatočenici nedemokratskog načina mišljenja među pobednicima petooktobarske revolucije, naravno, jesu bili najglasniji u pozivu na razračunavanje. Ali isključivo na razračunavanje sa devedesetim. Dok su ono što se događalo pre devedesetih, počeli čak i da glorifikuju.
Rezultat: nije došlo ni do kakvog razračunavanja, demonima komunističke prošlosti pre devedesetih pridružili su se demoni ratova devedesetih; nastao je džumbus i belaj u kom danas živimo.
Karikaturalan vrhunac besmisla imamo priliku da gledamo ovih dana. Otelovljen je u liku i delu Jovana Kapičića, nekadašnjeg visokog funkcionera Titove političke policije i „Velikog brata” Golog otoka, staljinističkog logora oformljenog s ciljem borbe protiv staljinizma!?
O Jovanu Kapičiću je napisana knjiga. Organizuju se promocije. U sklopu promotivnih aktivnosti, Jovan Kapičić nastupa u televizijskim emisijama. Publika navučena na rijaliti voajerizam – uživa. Na pitanje da li je zaštita od državnog udara, kojom opravdava bestijalno golootočko iživljavanje, morala da obuhvati i pasivne informbirovce, odgovara kako je čuo za aktivne i pasivne „pedere”, a za aktivne i pasivne informbirovce – nije. Na pitanje da li je na Golom otoku, čak i po njegovim, krajnje originalnim kriterijumima, bilo mnogo nevinih – Kapičić odgovara potvrdno! I u tome ne vidi nikakav problem! Piplmetri skaču! Voajerski auditorijum je u ekstazi! Zvezda – spremna na do sada neviđen egzibicionizam – je rođena!
Nagradno pitanje glasi: na koji način će Kapičićev estradni potencijal dalje biti korišćen. Da li će postati savetodavac organizatora rijalitija ,,Veliki brat”, kao čovek sa ogromnim iskustvom iz prakse (discipline: topli zec, mentalna tortura, sizifovsko guranje kamena)? Ili će biti gost kviza istine? Ili gazda „Farme”, u epizodi: „Obračun s kulacima”? Ili će, u Kapičićevu čast biti organizovan novi rijaliti? Koji bi, između ostalog, predstavljao trijumf domaće industrije zabave: proizvod za koji licencu ne kupujemo nego je prodajemo trulom Zapadu! I mi konja za trku imamo!
Mogućnosti su gotovo neograničene. Bilo bi krajnje neprofesionalno ne iskoristiti ih.
A Kapičićeve žrtve i njihove porodice – ako im se ne sviđa – neka ne kupuju štampu i neka isključe kompjutere i televizore!
,,Demokratija je mogućnost izbora”!
„Show must go on”!
Vladimir Kecmanović
[objavljeno: 22.04.2010.]
Pogledaj vesti o: Vašington
.jpg)
