Izvor: Politika, 19.Mar.2013, 13:36   (ažurirano 02.Apr.2020.)

U Izrael stiže „turista” iz Bele kuće

Obamina prva poseta strateškom partneru na Bliskom istoku u atmosferi namerno smanjenih očekivanja

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington – Američki predsednik Barak Obama večeras kreće u svoju prvu posetu Izraelu i na svoju prvu spoljnopolitičku turneju u drugom mandatu. Pored glavnog strateškog saveznika na Bliskom istoku, posetiće još i Palestinsku upravu na Zapadnoj obali, kao i Jordan.

Objašnjenje zašto u Izrael >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << nije putovao ranije, u prvom mandatu, bilo je da „ne želi samo simboličku posetu” i da će otići kad se steknu uslovi da se postigne „nešto suštinsko”.

Njegov današnji put je međutim u jednoj ovdašnjoj analizi opisan kao „simbolizam na steroidima”. Mediji idu tako daleko da posetu karakterišu i „turističkom”. U svakom slučaju, očekivanja su veoma mala, čemu su doprinele i izjave koje su davali ljudi iz Bele kuće. To je neke navelo i da spekulišu kako bi Obama možda mogao da ima nekog „keca u rukavu” i da želi da priredi iznenađenje, mada se to čini malo verovatnim.

Na to ukazuje širi kontekst. U Izraelu je tek postignut dogovor o vladajućoj koaliciji, posle izbora koji su oslabili premijera Benjamina Netanijahua. U toj vladi po prvi put u deceniji neće biti ultraortodoksnih jevrejskih partija, ali će u nju ući stranke koje su za jevrejsko naseljavanje okupiranih palestinskih teritorija, što je velika prepreka postizanju mirovnog sporazuma.

Taj sporazum, iako se Obama u čuvenom govoru održanom u Kairu 2009. snažno založio za palestinsku državu, u svakom slučaju neće biti glavna tema posete. Srešće se doduše i sa palestinskim liderima u Ramali na Zapadnoj obali, sa predsednikom Mahmudom Abasom i premijerom Salemom Fajedom, ali to će biti više u funkciji ubeđivanja obe strane, i izraelske i palestinske, da se uzdrže od provokativnih unilateralnih akcija, dok se ne steknu uslovi da ponovo krene zaglavljeni mirovni voz.

Što se simbolike tiče, nje će u Izraelu biti na pretek. Obama će tako posetiti grob Teodora Hercija, osnivača modernog političkog cionizma, kao i Izraelski muzej, gde su dokazi jevrejskog postojanja na svojoj zemlji i pre nego što je njom hodao Isus Hrist. Američki predsednik bi na taj način trebalo da ispravi grešku iz kairskog govora, kada je pravo Jevreja da imaju svoju državu na Bliskom istoku obrazložio samo Holokaustom – predstavljajući ih tako isključivo kao žrtve – a ne i njihovom celokupnom istorijom.

Poseta je i prilika da se donekle „resetuju” ne baš najsrdačniji odnosi između Obame i Netanijahua. Za međusobne napetosti američki mediji više okrivljuju nadmenost izraelskog lidera, koji je Obami držao lekciju iz istorije na zajedničkoj konferenciji za štampu u Beloj kući 2011. godine, a uoči izbora izjavio da bi više voleo da predsednik postane Mit Romni, dok je posetu potpredsednika Džoa Bajdena 2010. Jerusalimu minirao objavom početka gradnje novih izraelskih naselja na palestinskoj teritoriji.

Zanimljivo je da Obama neće ispoštovati tradiciju prethodnika da glavni govor održi u izraelskom parlamentu, Knesetu, već će to učiniti, uglavnom pred mladom publikom, u konferencijskom centru u Jerusalimu, sa očiglednom namerom da svoju politiku direktno obrazloži izraelskoj javnosti.

Jedna od tema koju će tom prilikom sigurno pomenuti biće Iran i njegova navodna atomska bomba u razvoju, koju Izrael (iako je nezvanična nuklearna sila sa više od stotinu atomskih bojevih glava) smatra pretnjom svojoj bezbednosti.

Pošto je Obama prošle nedelje prvi put izneo da je vremenski okvir u kome Teheran može da proizvede svoju bombu „oko godinu dana”, dve strane su se donekle usaglasile, ali stav SAD ostaje da ne treba žuriti sa vojnom akcijom da se to spreči. Obamina poruka izraelskoj javnosti će, kako je nagovešteno, biti da će Amerika, ako se problem ne reši diplomatijom, iskoristiti „druge opcije” koje su na stolu.

M. Mišić

objavljeno: 19.03.2013.
Pogledaj vesti o: Vašington,   Barak Obama

Nastavak na Politika...