Izvor: Danas, 16.Jul.2015, 11:54 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rusiji i pohvale i razočarenje
Moskva, Vašington - Rusiji su iz Vašingtona upućene sve pohvale za doprinos postizanju nuklearnog sporazuma sa Iranom, ali obustavljanja planova za postavljanje protivraketnog štita u istočnoj Evropi neće biti. Prvo oduševljenje u Beču okončanim pregovorima još je trajalo kad je ruski ministar inostranih poslova Sergej Lavrov javnosti, a pre svega američkim partnerima, uputio saopštenje u kome dalje insistiranje na tom štitu vidi kao nepotrebno i izražava nadu da će >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << Vašington od svojih ranijih protivraketnih namera odustati.
"Rusija je spremna na dijalog o toj temi", napisao je Lavrov i odmah podsetio odlazećeg američkog predsednika Baraka Obamu da je i sam već dao takvo obećanje. Obama je, podsetio je Lavrov, u svom govoru u Pragu 5. aprila 2009. izjavio da će posle regulisanja situacije oko iranskog nuklearnog programa, zadatak razvoja evropskog protivraketnog štita (EvroPRO) izgubiti na aktuelnosti.
Nade Lavrova i Moskve gotovo istog časa pokopao je predstavnik NATO izjavom da sporazumom o Iranu nije otklonjena raketna opasnost zbog koje se protivraketni štit u Evropi postavlja, a takav stav potvrdila je odmah i zamenica državnog sekretara SAD Rouz Getemiler napominjući da postizanje sporazuma o nuklearnom programu znači otklanjanje atomske, ali ne i raketne opasnosti iz Irana.
"Uspešno rešenje nuklearnog problema ne otklanja neophodnost stvaranja protivraketnog štita radi protivdejstva iranskoj raketnoj opasnosti. Baš zbog toga će u novoj rezoluciji Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, u kojoj će biti kodifikovan zajednički sveobuhvatni plan dejstava, ostati sankcije UN u odnosu na balistički program Irana na vreme od osam godina", navodi se u odgovoru koji je na novonastali problem zvanično dao Stejt department, a prenose ga ruski mediji.
Novonastala razmena nerazumevanja još je jedan dokaz za rusku stranu da protivraketni štit nije ni bio usmeren ka iranskoj opasnosti nego ka Rusiji.
"Bilo bi za očekivati da će dogovor sa Iranom o nuklearnim pitanjima za sobom povući bar delimičnu modifikaciju planova za postavljanje PRO. Ali o tome nema ni govora. To nije za čuđenje, jer je od samog početka bilo jasno da je 'iranska opasnost' Evrope samo izgovor, i pritom sasvim neubedljiv, da bi se napravio protivraketni štit s projekcijom na ruske snage nuklearnog odvraćanja", rekao je Mihail Uljanov, direktor Odeljenja za neširenje i kontrolu naoružanja Ministarstva inostranih poslova RF. On je, kako je sam rekao, istine radi podsetio da je Barak Obama u praškom govoru, na koji ga Rusija sada podseća, izričito govorio i o nuklearnoj i o raketnoj opasnosti.
Ruski analitičari smatraju da "ratni lobi", predvođen senatorom Majklom Mekejnom, ima neobično veliki uticaj pri kraju mandata Baraka Obame, čiju spoljnu politiku ocenjuje kao "ugrožavajuće naivnu", te da se uticaju tog lobija imaju zahvaliti jučerašnja tumačenja uticaja sporazuma sa Iranom na EvroPRO. Što je još gore, s tim lobijem koketira i najozbiljnija kandidatkinja za sledećeg predsednika SAD Hilari Klinton. Ona je, kako prenose ruski mediji, londonskom Gardijanu izjavila: "Saopštenje Iranu treba da bude jasno i glasno: mi nikada nećemo dozvoliti da steknete atomsko oružje, ne samo u roku važenja sporazuma. Nikad." Klintonova je dodala da bi kao predsednik SAD iskoristila "svaki instrument u našem arsenalu" kako bi prisilila Iran da poštuje sporazumom definisane uslove.
Kandidati za Nobela Keri i Zarif
Stokholm - Čuveni Međunarodni institut za istraživanje mira iz Stokholma predložio je američkog državnog sekretara Džona Kerija i ministra inostranih poslova Irana Mohamada Džavada Zarafa za Nobelovu nagradu za mir. Ranije je direktor programa za razoružanje i neširenje oružja u tom institutu Tarik Rauf ocenio da je nuklearni sporazum postignut sa Iranom najznačajniji međudržavni nuklearni sporazum postignut tokom poslednje dve decenije. Te da je to postignuće dostojno Nobelove nagrade.
.jpg)
