Izvor: RTS, 30.Nov.2013, 01:21   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Pola veka od ubistva Kenedija

Tačno pre pola veka u Dalasu ubijen američki predsednik Džon Ficdžerald Kenedi. Njegovo političko nasleđe i dalje utiče kako na politiku Vašingtona, tako i na politiku drugih velikih svetskih sila, smatraju analitičari.

Predsednik SAD Džon Ficdžerald Kenedi ubijen je na današnji dan pre pola veka u Dalasu. Kenedi je bio na čelu Amerike manje od tri godine, kada je 22. novembra 1963. godine ubijen >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << u atentatu, ali, njegovo političko nasleđe i nakon pet decenija utiče, kako na politiku Vašingtona, tako i na politiku drugih velikih svetskih sila, smatraju stručnjaci.

Atentat na Kenedija izvršen je tokom njegove posete Teksasu.

Dok se u otvorenom automobilu vozio ulicama Dalasa u društvu supruge i teksaškog guvernera Džona Konelija, na povorku su ispaljena tri hica iz puške. Jedan je metak pogodio i ranio Konelija, a dva su pogodila Kenedija - jedan u vrat, i jedan u glavu. Odmah je odvezen u bolnicu gde je nedugo potom proglašen mrtvim.

Nekoliko sati kasnije, bivši marinac Li Harvi Osvald je uhapšen, a potom i optužen za atentat. Osvald je tvrdio da je nevin.

Dva dana kasnije je u policijskoj stanici pred tv kamerama, ubio ga je Džek Rubi, vlasnik noćnog kluba povezanog sa mafijom.

Najpopularniji predsednik u poslednjih 50 godina

Džon Kenedi je i dalje najpopularniji predsednik SAD u poslednjih pedeset godina, navodi se u istraživanju uticajnog vašingtonskog sajta Politiko, i njegovi politički stavovi iz tog vremena, mogu i danas da se primene na probleme koji su još uvek postoje u svetskoj politici.

"Kenedi nije poživeo dovoljno dugo da doživi razočaranje ljudi svojim idealizmom, ali zato živi u istoriji kao simbol mogućnosti koja je ugašena", ocenjuje francuska agencija AFP, opisujući nekadašnjeg američkog lidera.

Međutim, i pored idealizma, koji je Kenedi svojom harizmatičnošću i novim imidžom u politici uneo u tadašnji birokratski Vašington, on je bio i prilično praktičan u svojoj politici, suočavajući se sa nizom domaćih i međunarodnih izazova, smatra analitičar Endrju Hamond, iz Oksford Analitike.

"U vremenu kada je američko-sovjetski rivalitet prerastao u skoro oružani sukob, Kenedijeva politička genijalnost je shvatala da je to i rat sile, ali i rat ideja. Balansirajući između tvrdog i mekog pristupa, on je obnovio američko globalno vođstvo", ocenjuje Hamond.

Ovaj analitičar navodi da Kenedi, pri tom, nije ponizio SSSR u tom trenutku, i da je uspeo da izbegne nuklearni rat koji je bio na pomolu nakon kubanske raketne krize.

Hamond napominje da je želeo je da se resetuju odnosi sa Moskvom i to je i rekao u svom govoru na Američkom univerizitetu u Vašingtonu, pošto je kriza okončana.

Sovjetski predsednik Nikita Hruščov je taj govor nazvao najvećim govorom jednog američkog predsednika još od Ruzveltovog doba", kaže Hamond.

Hamond priznaje da su se okolnosti u svetu značajno promenile u odnosu na Kenedijevo doba, ali navodi da su i dalje aktuelna shvatanja tadašnjeg predsednika o neophodnosti međunarodne saradnje i održivog mira.

Profesor Artus Sir, sa Kartidž koledža, iz okoline Čikaga, koji je i autor knjige "Posle Hladnog rata", kaže da je Kenedi, kao veteran Drugog svetskog rata pravilno postupio odbivši zalaganje nekih u administraciji da se 1962. godine napadne Kuba, što nije put kojim je četiri decenije kasnije pošao njegov naslednik u Beloj kući, Džordž Buš mlađi, kada je izvršio invaziju na Irak.

"Na domaćoj sceni, najvažniji događaji u vezi sa njegovim mandatom, koji su ostavili velikog traga i za buduće generacije, jesu zalaganje za jednaka prava svih Amerikanaca bez obzira na rasu, i borba protiv organizovanog kriminala, koju je vodio Robert Kenedi", ističe Sir, govoreći o zaostavštini tragično nastradalog predsednika.

Prema njegovom mišljenju, ubistvo Kenedija je zaustavilo oba procesa, s tim, što je zamah u borbi za prava Afro-Amerikanaca bio takav da je ubrzo nastavljen reformski proces, dok se u borbi protiv mafije čekalo više od decenije, kada je donet zakon koji je označio kraj dotadašnjih šefova italijanske mafije u SAD.

Ekonomski bum šezdesetih

Kenedijeva politika je ostavila traga i na ekonomski bum Amerike početkom šezdesetih godina prošlog veka, uvođenjem novog pravca - većoj potrošnji koja dovodi do privrednost rasta.

Kenedi je u Belu kuću ušao, sa tada velikih 6,8 odsto nezaposlenosti i niskim privrednim rastom, da bi u roku od tri godine nezaposlenost pala na 3,8 odsto.

Ekonomska urednica američkog Nacionalnog javnog radija Merlin Givaks napominje da je Kenedi smatrao da će se stvari pokenuti većom potrošnjom, a ne štednjom.

"Podigao je minimalne plate, ulagao u gradnju puteva, mostova, infrastrukturu, razvoj urbanih celina i generalno je povećao javnu potrošnju, što je na kraju dalo rezultate i pored početnih velikih otpora", navodi Givaks.

Prema njenim rečima, Kenedi uspeo da izdejstvuje smanjenje poreza, pravdajući to željom da ljudima više ostane, zato što će više trošiti i to će jačati proizvodnju i privredni rast.

"Na kraju je uspeo i Amerika je tada ušla u zlatno ekonomsko doba", zaključuje Givaks.

Pola veka nakon smrti Kenedija, njegova njegova ćerka Kerolajn imenovana je za ambasadorku SAD u Japanu. Kenedijev duh i dalje postoji u Vašingtonu i većina Amerikanaca će se sa setom prisetiti svog nekadašnjeg predsednika.

Nastavak na RTS...