Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 08.Okt.2010, 15:11   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Počinje sastanak MMF i Svetske banke

VAŠINGTON -

Međunarodni monetarni fond (MMF) i Svetska banka počinju danas dvodnevni sastanak u Vašingtonu, u nastojanju da postignu konsenzus o načinima ubrzanja oporavka svetske ekonomije i davanja zemljama u naglom usponu veće uloge u donošenju odluka.

Na dnevnom redu će takođe biti pitanje valutnih tenzija koje proističe iz neujednačenog globalnog rasta.

Ministri finansija članica >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << Grupacije 20 najrazvijenijih zemalja sveta i privreda u naglom usponu (G20) i Grupe sedam najrazvijenijih zemalja (G7) održaće posebne sastanke na marginama skupa MMF i Svetske banke.

Ne očekuje se, međutim, da na ovom polugodišnjem sastanku MMF i Svetske banke bude postignut bilo kakav konačni sporazum, preneo je Rojters.

Neke od glavnih tema koje bi trebalo da budu razmatrane su slabljenje vrednosti američkog dolara i s tim povezano jačanje mnogih valuta zemalja s privredama u naglom usponu, kao i nerado pristajanje Kine da dozvoli svojoj valuti juanu da slobodno fluktuira.

Protok kapitala će takođe biti jedna od tema. Kako su zvanične kamatne stope u mnogima od velikih ekonomija na nuli ili blizu tog nivoa, investitori se daju u potragu za većim prinosima i u tom procesu ulivaju ogroman kapital u privrede u usponu, kao što su Brazil i Južna Koreja.

Zemlje, poput Brazila, međutim, primenjuju mere radi suzbijanja priliva kapitala i sprečavanja daljeg jačanja svojih valuta.

Globalne institucije, kao što su MMF i Svetska banka, redovno osuđuju kontrolu tokova kapitala, budući da ona narušava tržišta i potencijalno pruža podsticaj uvođenju širih protekcionističkih trgovinskih mera koje svi žele da izbegnu.

Potreba globalnog ekonomskog uravnoteženja - podsticanje zemalja s velikim deficitima da više štede i onih sa stalnim suficitima da povećaju domaću potrošnju - takođe će biti jedna od tema sastanaka MMF i Svetske banke.

Na dnevnom redu će se naći i neophodnost da zemlje, koje pokreću svetsku ekonomiju i podstiču njen oporavak, treba da budu proporcionalno tome predstavljene u globalnim institucijama, kao što su MMF i Svetska banka.

Smatra se da Kina, Brazil i Indija zaslužuju veću glasačku moć u MMF, a SAD nastoje da se smanji broj mesta u upravi MMF sa postojećih 24 i da se u tom procesu deo uticaja Evropske unije prenese na tržišta u usponu.

Nezavisno od toga, 187 članica MMF pregovara o izmenama kako bi se zemljama, kao što je Kina, dala veća glasačka moć u toj instituciji. Mada se ne očekuje da ovog vikenda o tome bude doneta ikakva odluka, ključni učesnici se još uvek nadaju postizanju takvog sporazuma do samita lidera G20 u novembru u Seulu.

"Neću reći da smo blizu tog sporazuma, ali nismo ni daleko", rekao je ove sedmice izvršni direktor MMF Dominik Štros-Kan.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...