Izvor: Dzungla.org, 21.Apr.2013, 12:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
”Novosti” vode na ručak Borislava Stefanovića
BORISLAV Stefanović, predstavnik mlađe generacije srpskih političara – bio je angažovan u ambasadi državne zajednice Srbija i Crna Gora u Vašingtonu i zamenik ambasadora, šef kabineta ministra spoljnih poslova Vuka Jeremića, politički direktor u Ministarstvu spoljnih poslova, šef pregovaračkog tima za razgovore sa Prištinom.Sada je šef poslaničke grupe DS u parlamentu.Borislav Stefanović rođen je 1974. >> Pročitaj celu vest na sajtu Dzungla.org << u Novom Sadu, završio je gimnaziju u Sremskim Karlovcima i diplomirao na Pravnom fakultetu. Novosađani ga pamte i kao bas gitaristu pank-rok benda „Generacija bez budućnosti“, o čemu najviše priča sinu Mateji.Šta vam je uvek teško da progutate?- „Fensi“ priče o „fensi“ hrani, koja je danas toliko u modi. Najviše volim našu kuhinju, mislim da u poređenju sa domaćom supom, mesom, i posebno vojvođanskim testom, neki drugi specijaliteti, naročito egzotični, teško mogu da dobiju „trku“.Ko su bolji pregovarači, žene ili muškarci?- Pomalo sam marksista – ne verujem da postoje ženske i muške osobine, i ljude ne delim po toj vertikali. Inteligencija, dar i sposobnost nemaju pol. A dobar pregovarač mora da bude vešt i mudar, i da u svakom trenutku zna šta traži – najbolje rešenje u datim okolnostima.Šta je ono što ljudi najčešće pogrešno misle o vama?- Neki me smatraju nepristupačnim ili uobraženim čovekom, što je predrasuda. Možda to potiče od ozbiljnosti ili od strogosti koju imam kada dajem izjave, ali te teme o kojima govorim uglavnom su teške i ozbiljne. Voleo bih da i mi u našoj zemlji imamo sređenije stanje, i da možemo da pričamo o nečemu opuštenijem, zanimljivijem, vedrijem. Ali, ima i veoma mnogo laži o meni, kojima ne želim da se bavim, jer je i to jedna od cena javnog života.Koliko držite do izgleda? – Bitno mi je da sam uredan, i da na poslu uvek budem u odelu i sa kravatom. To smatram važnim delom poslovnog bontona, i uvek se začudim kada vidim one koji nose zapanjujuće kombinacije. Političari su predstavnici građana, i treba da budu neko ko ih na dostojanstven način predstavlja, pa i kada je reč o odevanju. Ne mogu da shvatim pruge na pruge ili braon odela, zelene košulje, špicaste cipele raznih dezena, što je izvan svakog estetskog kodeksa. Kada se takvi pojave pred ozbiljnim svetom, odmah pošalju lošu poruku i o sebi i o nama, i gube malo na autoritetu.Šta će vas uvek iznervirati? – Sitničavost, laž, neiskrenost. Gnušam se ljudi koji se postavljaju u situaciju da sve komentarišu, da sve znaju o svačemu, da imaju mišljenje o svemu. Nerviraju me neznanje, poltronstvo, ljudi bez morala i ideja, „preletači“. Koja je najbolja osobina Vuka Jeremića, i u čemu bi on uvek matirao Đilasa?- Najbolje kod Vuka Jeremića je upornost, a jedino bi u rešavanju nekog matematičkog problema možda mogao da matira Đilasa. U svemu ostalom gubi trku sa njim.Koga poštujete od političkih oponenata?- U Srbiji, nažalost, nije praksa da se hvale politički protivnici, i trebalo bi i u tom smeru da se menjamo, jer smo svi na istom zadatku. Iz vlasti poštujem Nebojšu Stefanovića, jer je uneo dozu pristojnosti u rad Skupštine. Poštujem, recimo, i ministarku Zoranu Mihajlović, mislim da je ozbiljno pristupila poslu i da je stručna, bez obzira na to što se često ne slažem sa njenim potezima. Iz opozicije poštujem kolege Đurića i Deretu iz LDP-a, i Palalića iz DSS-a.Da li bi neka naša političarka mogla da napravi stranku?- Možda Jorgovanka Tabaković. Mislim da ona ima tu snagu, mada vidim i da je emotivna, pesnička duša. Nije to loše, emotivnost je nešto što pokazuje ranjivu stranu ličnosti, koja je dobra u ljudskom smislu.Šta smatrate svojim adutom, i u ličnom životu, i u profesiji?- Upornost i optimizam. Mislim da sam to nasledio od bake koja je preživela Aušvic, izgubila celu porodicu, ali je uspela da pronađe smisao života, i od dede koji je kao partizan prošao skoro sve bitke, uključujući i Sutjesku. Spoj njihovih sudbina određuje mnogo toga u meni, pre svega moralnu vertikalu i sistem vrednosti.A šta je ono što ne razumete kod nas? – Ne razumem zašto smo mi možda jedina zemlja koja se stidi svog antifašizma, koji nas je stavio na mapu veličanstvenih naroda. Samo kod nas se ti spomenici herojstvu razbijaju štanglama, uklanjaju sa trgova i menjaju se nazivi ulica, a narod koji nema jasan koren, u pravoj saksiji, sa vrednostima koje su svetlost a ne tama, gubi pravi putokaz. Posledica toga je plejada banalnih nacionalista, salonskih, intelektualnih, slavskih, koji između dva zalogaja žita procenjuju ko nas je sve povredio, s kim bi trebalo da ne govorimo, a s kim da se posvađamo…To je ono što Srbiji nikako ne treba.Čime biste još mogli da se bavite?- Volim svoju struku, diplomatiju, a mogao bih da se bavim i advokaturom. Umetnost me ispunjava, da imam više vremena, pisao bih. Ono što nikako ne bih umeo jeste da vodim firmu, da ulazim u svet biznisa, osim možda da imam pet-šop prodavnicu, jer obožavam pse.Čemu vas uči vaš sin?- Moj Mateja me uvek podseti da ima prostora da budem bolji. On je najbolji lakmus za sve moje mane, moja zaboravljanja, nedoslednosti, nedovoljno vreme koje provodim s njim, i sve mi to kaže samo jednim pogledom.Šta ste naučili od svog psa?- Da je najiskrenija ljubav davanje, i da su u pravoj ljubavi reči nepotrebne. Trenutno nisam u mogućnosti da imam psa, i to mi teško pada, jer imam osećaj da mi nedostaje najiskreniji i najintuitivniji prijatelj.Koju osobinu biste voleli da imate?- Voleo bih da budem strpljiviji, da pravim manje grešaka, da me neke stvari uopšte ne pogađaju, da budem vitkiji, viši, da imam više kose.Ko su savršene lepotice?- Grejs Keli, Odri Hepbern, Monika Beluči, Šeron Stoun.S kim ste želeli da se zabavljate?- Sa Modesti Blejz, strip-junakinjom. Kad sam bio klinac sanjao sam da je moja devojka. Sviđaju mi se žene jakog karaktera i intelekta, prefinjenih a snažnih crta, ženstvene a energične.Šta je ono što žene teško shvataju kod muškaraca? – Koliko su, u suštini, jednostavni i gotovo banalni, i koliko su bića laka za „održavanje“. Onog momenta kad žena shvati da on u ljubavnom odnosu nema nikakav „veliki plan“, tog momenta će ovladati svetom muškaraca.Kom tipu pripadate: ljubavniku – intelektualcu, ljubavniku – romantičaru, ljubavniku – buntovniku? – Mislim da sam buntovnik, a da se biti ljubavnik valjda podrazumeva za muškarca.Verujete li u viteški odnos prema ženama, i da li je moguće da se cinizam, iz surovog posla kao što je politika, ne prelije u romantične odnose?- Jedino u viteški odnos i verujem, i mislim da je moguće, zaista, da se profesija kojom se bavimo ne preslikava na naš privatni život. Imao sam priliku da vidim, recimo, da su neki od naših vrhunskih glumaca, koji apsolutno vladaju scenom, čim skinu kostim i izađu iz pozorišta, privatno vrlo stidljivi. Biti romantičan, stidljiv i drhtati od ljubavi, takođe je muževnost. To su ljudi sa velikim amplitudama.Da li biste se složili sa novinarkama koje nalaze sličnost između vas i Kevina Kostnera, koji trenutno snima u Srbiji, da li ste se možda sreli sa njim?- Nisam se rukovao sa Kostnerom, a bilo bi mi drago da smo se upoznali, i voleo bih da Srbija postane poznata i po oskarovcima koji ovde snimaju. A ako zaista postoje novinarke koje nalaze sličnost između Kostnera i mene, u šta sumnjam, u velikoj su zabludi. Voleo bih da imam sličnosti sa Danijelom Dej Luisom i Gerijem Oldmanom.
Opširnije na Novosti
