Izvor: NoviMagazin.rs, 17.Dec.2014, 13:59 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Momčilo Pantelić: Amerika priznaje, a drugi...
Vašington obelodanio torture u ilegalnim zatvorima CIA po inostranstvu, a bilo bi dobro da i druge sile objave zastranjivanja svojih tajnih službi
Nema valjda nikog normalnog ko se nije zgrozio nad ozvaničenim opisom muka na koje je CIA stavljala zarobljenike, u proglašenom ratu protiv terorizma, po njenim tajnim ćelijama širom sveta. Načini zlostavljanja prevazilazili su mnoga poznata “dostignuća”u >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << gaženju ljudskog dostojanstva, pretpostavke nevinosti, nacionalnog i internacionalnog prava.
Pojedini akti (od čijih gnusoba vredi, bar ovom prilikom, poštedeti čitaoce) nadmašivali su i “pokvarenu maštu”, scene iz filmova strave i užasa, zapise o postupcima inkvizicije. U izvesnim ovdašnjim krugovima ubrzo je sklepana i kovanica - SADizam, kojom se ceo američki sistem poistovećivao s nečovečnim postupcima njene, doduše vrlo moćne, službe.
Takvo uopštavanje je preterano, a u neuporedivosti ipak, po olakosti, slično preterivanju agenata CIA u ispitivanju osumnjičenih za terorizam koji su im dopali šaka. Dovoljno je da se prisetimo sopstvenih, opravdanih, negodovanja zbog niza pokušaja da se ratni zločini (1990-ih) pojedinaca i formacija iz naših redova pripišu svima nama...
Amerika je već poduže u dubokom preispitivanju koje je još ne približava poželjnoj dozi saglasnosti o stanju nacije. Senatski raport, kojim je potvrđeno postojanje (do 2009.) tortura i tajnih zatvora u inostranstvu, produbio je nesaglasnosti.
Najnovija anketa vašingtonskog istraživačkog centra Pju pokazala je da čak 51 odsto Amerikanaca smatra opravdanim “pojačane metode ispitivanja”, što je izraz koji se mahom tumači kao eufemizam za torturu, u verziji CIA, iako ih je predsednik Barak Obama ukinuo ubrzo posle preuzimanja vlasti pre bezmalo šest godina. Protiv njih se izjasnilo svega 29 procenata ispitanika, dok se 20 postotaka nije opredelilo.
Rezultat ispitivanja svedoči, čini se, o nesmanjenom strahu građana od ponavljanja terorističkih udara, kakvi su Ameriku potresli 11. septembra 2001. kada se izvršeni atentati putničkim avionima na Njujork i Vašington. Verovatno smatraju da surove tehnike prema osumnjičenima, doprinose da se otkriju nove zavere, ali senatski izveštaj sugeriše da su podaci dobijeni torturom uglavnom bili beznačajni za bezbednost zemlje. Takvu ocenu osporavaju funkcioneri bivše administracije, Džordža Buša mlađeg, a relativizuje je i rukovodstvo CIA, tvrdeći da su nemilosrdni postupci uspevali da, što bi se reklo, iscede vodu iz suve drenovine, to jest, da se od torturisanih dobiju dragocena obaveštenja. Terorističkih repriza na SAD, doista, nije bilo u poslednjih 13 godina, ali se ta okolnost pripisuje, prevashodno, svestranijem obaveštajnom radu. Kao i unapređivanju saradnje sa saveznicima na tom eksplozivnom polju, gde se zajednički interes nalazi i s Moskvom, iako je s njom Vašington, zbog Ukrajine, na hladnoratnoj nozi.
Vanrednu pažnju zaslužuje, iz drugog ugla, okolnost da izveštaj američkog Senata predstavlja i svojevrsnu premijeru. Prvi put je, u novije vreme, najširoj javnosti na uvid stavljen dokument (makar u samo dvanaestom delu ukupnog sadržaja) kojim jedna država, i to supersila, dobrovoljno, bez prevrata, otkriva doskorašnja nepočinstva sopstvene službe, od vitalnog značaja u međunarodnom strateškom nadgornjavanju.
Ova činjenica ne bi morala izgubi na tom univerzalnom značaju, iako će možda biti lokalno obesnažena kad, posle dočeka Nove godine, prevlast u oba doma Kongresa, od Obaminih demokrata (koji još održavaju većinu u Senatu) pripadne, na osnovu rezultata prošlomesečnih izbora, njima opozicionim republikancima. Koji odobravaju “pojačane metode ispitivanja” zarobljenika - kao patriotski čin odbrane otadžbine od ekstremističkih “napasti”.
Službeno obelodanjivanje izveštaja o torturama u tajnim zatvorima CIA u inostranstvu, dodatno je oslabilo prestiž Amerike, poljuljan prethodno zato što je ga nije objavljivala i onda kad se o njima uveliko i argumentovano govorilo. Sada, kada se pojavio, ublažio je kontraproduktivnost prećutkivanja.
Potvrdio je pomalo zabataljenu prednost demokratije nad ostalim sistemima. Za razliku od autokratija i despotija, ona - makar s popriličnim zakašnjenjem - prizna greške i nastoji da ih otkloni.
Vredi se, pri tom, podsetiti reči legendarnog britanskog lidera Vinstona Čerčila. “Amerika uvek učini pravu stvar ali tek kad isproba sve ostale mogućnosti”, ocenio je svojevremeno.
Priznavanjem grehova, učinila je pravu stvar. Mnogi sada apeluju, pa i Huan Mendes, specijalni izvestilac UN, da bi bilo bi dobro da i drugi, pogotovu Americi konkurentske sile, obelodane zastranjivanja svojih tajnih službi, takođe prokazivanih za režimska zastranjivanja. Odgovor na taj apel se čeka. Ali, još ne može da se nazre. U sve mutnijim vremenima...
Pogledaj vesti o: CIA
