Izvor: Politika, 10.Nov.2011, 12:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Malo opcija za zaustavljanje Irana
„Prigušena” reakcija Vašingtona na najnoviji izveštaj IAEA
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington – Pošto su glavni nalazi unapred objavljeni, najnoviji izveštaj Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) koji konstatuje da je Iran sasvim blizu sopstvene nuklearne bombe nije u Vašingtonu imao dejstvo senzacije. Zbog toga je takva i reakcija – prilično „prigušena”, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i zvanično i, kako tvrdi „Njujork tajms”, nezvanično.
To je po svemu sudeći i rezultat procena da su opcije za novi pritisak, uvođenje novih sankcija, ili čak i nešto konkretnije – vojnu intervenciju – manje nego ikad. Iz svega proizlazi da je Amerika odlučila i da ne ulazi u „rat rečima”, u nadi da će izveštaj ipak stvoriti atmosferu koja pogoduje nešto većoj izolaciji Teherana, pa i izvesnom udaljavanju njegovih najvernijih prijatelja, Rusije i Kine.
Međunarodnog konsenzusa za neke drakonske mere, kao što je bombardovanje, nema, maksimum na koji se računa jeste da se zapuše rupe u postojećem režimu, koji, prema ovdašnjim procenama, zasnovan na nekim izjava predsednika Ahmadinežada, ipak „nanosi štetu”. „Zapušavanje rupa” obavilo se pri tom u saradnji pre svega sa evropskim, a u meri u kojoj je moguće, i sa drugim saveznicima.
Sve ovo komplikuje i unutrašnji položaj predsednika Baraka Obame, s obzirom na to da republikanski pretendenti za predsednika u većini traže da Izrael bombarduje Iran. U Izraelu se o tome u poslednje vreme glasno govori, ali smireniji ovdašnji komentatori smatraju da je to samo deo psihološkog rata kako bi se u svetu stvorila atmosfera za zavođenje oštrijih sankcija.
Eventualna vojna akcija, bombardovanje iranskih nuklearnih postrojenja, kako je svojevremeno procenio sekretar za odbranu Robert Gejts, usporila bi dolazak Teherana do bombe samo za dve do tri godine, s obzirom na to da su već pribavljeni „nouhau” kao i ključne komponente za nuklearnu napravu, koje su sigurno dobro sakrivene i zaštićene od mogućeg dejstva izraelskih bombi.
Iako vojni udar po postrojenjima izgleda kao primamljiva opcija, jer u sećanje priziva slične akcije koje je Izrael izveo prema Iraku i Siriji, u ovom slučaju bi to donelo mnogo više problema nego što bi rešilo.
Izazvalo bi, prvo, poremećaje na svetskom tržištu nafte (Iran je njen četvrti najveći proizvođač), ojačalo režim iznutra i aktiviralo američke saveznike u regionu (Sirija, hezbolasi u Libanu), poremetivši stabilnost na duži rok.
Nagoveštaj šta bi moglo da se dogodi video se u utorak na berzi, kada su, kao reakcija na informacije iz američkih medija o tome šta sadrži izveštaj IAEA, cene „fjučersa” – ugovora za buduće isporuke nafte – skočile na 114 dolara, najviše zabeleženo u poslednjih sedam nedelja. U delikatnoj situaciji u kojoj se nalaze najveće ekonomije – evropske i američka – ova vrsta poremećaja je ponajmanje dobrodošla i ima neželjenu političku cenu.
Najzad, jedini način da se Iran stopostotno spreči da obustavi svoje nuklearne ambicije jeste da se prema njemu postupi isto kao sa Irakom ili Avganistanom – da se invazijom i okupacijom obori režim i postavi novi koji će biti pod američkom kontrolom. U današnjim okolnostima, kada je američka moć znatno slabija nego pre 10 godina – i uz činjenicu da je Iran po teritoriji tri puta veći od Iraka – to nije ni teoretska mogućnost.
Možda je zato najbolje rešenje – koje u pravi mah izgleda samo kao teoretsko – predložio kandidat za republikansku predsedničku nominaciju, kongresmen Ron Pol. Upitan u prošlu nedelju prilikom gostovanja na američkoj desnici sklonoj „Foks” televiziji kako bi on nagovorio Teheran da odustane od nuklearnih ambicija, on je odgovorio: „Možda tako što bih im ponudio prijateljstvo.”
M. Mišić
objavljeno: 10.11.2011
