Izvor: Politika, 09.Apr.2014, 12:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kijev „osvaja” istok Ukrajine
Rusija spremna na razgovore sa Briselom i Vašingtonom, ali uz učešće Ukrajinaca. – Ponovo tuča u ukrajinskom parlamentu
Posle prekjučerašnje bunta proruskih demonstranata na istoku Ukrajine i proglašenja nezavisnosti „Donjecke Narodne Republike”, ukrajinska policija pokrenula je juče, kako je saopštila, antiterorističke operacije u Harkovu, pri čemu je zbog zauzimanja regionalne zgrade uprave uhapšeno 70 aktivista.
„Pokrenuta je antiteroristička >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << operacija. Centar grada je blokiran zajedno sa stanicama metroa. Ne brinite. Kad budemo završili, otvorićemo ih ponovo”, naveo je ukrajinski ministar unutrašnjih poslova Arsen Avakov na svojoj fejsbuk stranici, prenela je agencija Rojters.
Ministarstvo unutrašnjih poslova saopštilo je da su pritvoreni osumnjičeni za „nelegalne aktivnosti koje se povezuju sa separatizmom, organizaciju masovnih nereda, narušavanje ljudskog zdravlja i narušavanje drugih zakona”, javila je ukrajinska novinska agencija Interfaks.
Itar-Tas dodaje da su dodatne specijalne policijske jedinice ranije povučene iz drugih krajeva zemlje i raspoređene u istočnim i južnim regionima Ukrajine.
„Te specijalne policijske snage su spremni da izvrše operativne zadatke bez uzimanja u obzir trenutno stanje na lokalu”, naveo je Avakov.
Ruska agencija navodi da je posle Donjecka grupa javnih ličnosti održala sastanak u regionalnom energetskom postrojenju i izrazila nepoverenje poslanicama regionalnog saveta Harkova i odlučila da proglasi nezavisnu državu pod nazivom – Narodna Republika Harkov.
Učesnici sastanka su naveli da će odluka stupiti na snagu pošto bude potvrđena na regionalnom referendumu.
Zamenik ukrajinskog premijera Vitalij Jarema, koji je upućen u Donjeck da koordinira aktivnosti agencija za sprovođenje zakona, rekao je juče da „neće biti juriša na regionalne zgrade vlasti”, koje su u nedelju zauzeli demonstranti i proglasili nezavisnu Donjecku Narodnu Republiku, prenosi Tanjug.
On je, u izjavi za lokalnu televiziju, kazao da je odluka doneta na osnovu rezultata razgovora sa predstavnicima demonstranata koji borave u regionalnom energetskom postrojenju i napomenuo da bi „trenutna situacija u Donjecku mogla biti rešena samo na miran način, bez upotrebe sile”, navodi Itar-Tas.
U međuvremenu, u neredima u gradu Nikolajevu, na jugu Ukrajine, ozbiljno je povređeno najmanje desetoro ljudi, prenose mediji. Kako je objavio „Glas Rusije”, proruski aktivisti su bezuspešno pokušavali da uđu u zgradu lokalne samouprave, odakle su ih odbile pristalice Majdana. U sukobima su korišćene šok bombe i petarde.
Mirno nije bilo ni u Vrhovnoj radi u Kijevu. Poslanici parlamenta juče su se žestoko posvađali i potukli, nakon što je lider komunista Petro Simonenko optužio nacionaliste da to što su na početku krize u Ukrajini pribegli ekstremnim taktikama ide naruku Rusiji.
Simonenko je razgnevio nacionaliste kada je, misleći na demonstrante koji su zauzeli zgrade regionalne vlade u istočnoj Ukrajini, rekao da su nacionalisti početkom godine napravili presedan zauzimanjem zgrada vlade dok su demonstrirali protiv predsednika Viktora Janukoviča.
„Vi danas radite sve da zastrašite ljudi. Hapsite ih, svađate se sa onima koji imaju drugačije mišljenje od vašeg”, rekao je Simonenko pre nego što su ga poslanici „Svobode” odvukli sa govornice.
S druge strane, kako je saopšteno u Moskvi, Rusija je spremna da učestvuje u razgovorima sa Briselom i Vašingtonom o budućnosti Ukrajine, ali insistira na tome da i jugoistok Ukrajine bude prisutan u pregovorima, rekao je juče šef ruske diplomatije Sergej Lavrov.
„Mi smo zaista spremni da razmotrimo multilateralan format pregovora u kojem bi bili zastupljeni Evropljani, Amerikanci, Rusija i ukrajinske strane”, rekao je Lavrov na zajedničkoj konferenciji sa šefom diplomatije Angole u Moskvi, preneo je AFP. „Zalažemo se da i jug i istok Ukrajine budu prisutni u takvim razgovorima”, dodao je on, napomenuvši da SAD i EU sprovode opasnu politiku terajući Ukrajinu da bira između Zapada i Istoka.
Lavrov je ujedno, kako navodi Rojters, odbacio optužbe SAD da Moskva destabilizuje Ukrajinu i rekao da situacija može da se popravi samo ako se uzmu u obzir interesi ruske zajednice u Ukrajini. On je ponovio apel Moskve da se promeni ustav Ukrajine kako bi se garantovala prava ruskog naroda u toj zemlji.
Ministarstvo inostranih poslova Rusije izrazilo je zabrinutost zbog „učešća američkih plaćenika u vojnim pripremama u Ukrajini” i pozvalo da se prekine sa aktivnostima „koje u sebi nose opasnost od izbijanja građanskog rata”.
„Prema informaciji koju posedujemo, u jugoistočne oblasti Ukrajine, uključujući Donjeck, pristižu jedinice unutrašnje vojske i nacionalne garde Ukrajine, uz učešće ekstremista nelegalne oružane formacije Desni sektor”, navodi se u saopštenju i dodaje da „naročitu zabrinutost izaziva okolnost da je toj operaciji priključeno približno 150 američkih specijalista iz privatne vojne organizacije ’Grejstoun’, preobučenih u uniformu boraca jedinice ’Sokol’”.
Kako prenosi ruska državna agencija, ukazuje se na to da oni imaju zadatak nasilnog gušenja protesta jugoistoka Ukrajine protiv politike aktuelnih vlasti u Kijevu.
„Organizatori i učesnici te provokacije preuzimaju na sebe ogromnu odgovornost za stvaranje pretnje po prava, slobode i život mirnih građana Ukrajine i stabilnost ukrajinske države”, upozorava ruski MIP.
Generalni sekretar NATO-a Anders Fog Rasmusen izjavio je juče da će se Rusija, ukoliko pošalje trupe na istok Ukrajine, suočiti sa „ozbiljnim posledicama” po svoje odnose sa Severnoatlantskim savezom.
„Ukoliko bi Rusija dodatno intervenisala u Ukrajini, to bi bila istorijska greška. Imala bi ozbiljne posledice po naš odnos sa Rusijom i još više međunarodno izolovala tu zemlju”, istakao je Rasmusen na konferenciji za novinare u Parizu, a preneo Rojters.
On je takođe apelovao na zvaničnu Moskvu da se povuče i ne izaziva dodatnu eskalaciju situacije na istoku Ukrajine, gde su prekjuče proruski demonstranti zauzeli zgrade lokalnih administracija u Donjecku, Harkovu i Lugansku.
„Svaki drugi potez u istočnoj Ukrajini bi predstavljao ozbiljno zaoštravanje situacije, a ne smirivanje”, rekao je Rasmusen i dodao da Rusija mora da povuče „na desetine hiljada vojnika” koje je grupisala na ukrajinskoj granici.
S. Samardžija
----------------------------------------------
Šojble: Ukrajinska kriza preti nemačkom budžetu
Berlin – Nemački ministar finansija Volfgang Šojble upozorio je juče da bi kriza u Ukrajini mogla da ugrozi pokušaje Berlina da iduće godine uravnoteži budžet. „Niko ne zna kako će se stvari razvijati u Ukrajini”, izjavio je ministar za nemački dnevnik „Bild”, dodajući da ipak postoje dobre šanse da budžet bude uravnotežen i da će vlada učiniti sve što je u njenoj moći da to ostvari.
----------------------------------------------
Harkov odbacio zahtev demonstranata za referendum
Kijev – Ukrajinski grad Harkov odbacio je juče sve zahteve proruskih demonstranata, koji traže referendum za veću autonomiju od Kijeva.
Demonstranti su i dalje ispred gradske vlade, čiju su zgradu zauzeli u ponedeljak, ali su iz nje juče ujutru izbačeni.
Zamenik guvernera Harkova, Vasilij Homa, rekao je Agenciji Frans pres da su odbačeni svi zahtevi demonstranata jer su „apsolutno neizvodljivi, nemogući i nezakoniti”.
----------------------------------------------
Demonstranti negiraju optužbe
Kijev – Proruski separatisti koji su juče zauzeli zgradu Ukrajinske službe državne bezbednosti (SBU) u Lugansku, na istoku Ukrajine, negirali su optužbe SBU da su u to zdanje postavili ekspoloziv i da u njemu drže ljude protiv njihove volje.„Nema ekspoloziva, nema talaca. Ne trebaju nam taoci da bismo dobili ono što hoćemo”, rekao je Anton, jedn od učesnika protesta, koji je sebe opisao kao koordinatora cele akcije, javio je Rojters.
objavljeno: 09.04.2014.
Pogledaj vesti o: Rat u Ukrajini
.jpg)
