Izvor: Politika, 21.Nov.2015, 16:03   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Kako je protekla debata o Dejtonu u Vašingtonu

Slična viđenja Banjaluke i Sarajeva o sudbini BiH i saradnji Srpske i Federacije BiH dramatizovali strani učesnici i visoki predstavnik

Od našeg stalnog dopisnika

Banjaluka – Da li je ovosedmična konferencija u Vašingtonu o BiH, koja je održana povodom dve decenije od potpisivanja Dejtonskog sporazuma, pokazala pravo lice stvari i na najbolji način oslikala odnose, ali donekle i skicirala „kočničare” napretka zemlje? To pitanje postavili >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << su učesnici dvodnevne konferencije „Dvadeset godina nakon Dejtona: Izgledi za napredak u reformama u BiH”, s kojima je kontaktirala „Politika”, a osim visokih zvaničnika Republike Srpske i Federacije BiH učestvovali su ugledni gosti iz Amerike i Evrope. O čemu se radi?

Naime, kako tvrde naši sagovornici, nakon odslušanih brojnih opservacija, ali i slikovitih razgovora na marginama skupa, kao opšti utisak provejavalo je to da su učesnici iz BiH, najpre premijeri Srpske i Federacije BiH Željka Cvijanović i Fadil Novalić, u svom viđenju situacije u BiH imali prilično slične poglede, gotovo iste kako su situaciju predstavili i srpski predstavnici u institucijama BiH, koji nisu odudarali od onih iz zvanične Banjaluke.

Da je sve dramatično, međutim, potrudili su se da predstave međunarodni predstavnici, najpre Valentin Incko, visoki predstavnik u BiH, i Danijel Server, američki ekspert za Balkan i profesor na Univerzitetu „Džon Hopkins”, gde je konferencija i održana.

Šta se može zaključiti iz toga što strani predstavnici nastoje dramatizovati situaciju, i to u trenucima kad entitetske vlade potvrđuju i najavljuju dobru saradnju (izuzev što drugačije vide pitanje referenduma u Srpskoj)?

O referendumu ni sam Novalić nije želeo previše govoriti, rekavši između ostalog da mu nije drago kad čuje takve tonove iz Banjaluke koji su pretnja normalnim odnosima, ali da se saradnja u BiH na putu u EU mora nastaviti, što je, kako tvrde naši sagovornici, posebno razočaralo međunarodne zagovornike intervencionizma.

Server, pak, smatra kako je Srpska usmerena na razbijanje BiH i da referendum jeste pokušaj da se ona u dva koraka otcepi, iako je Milorad Dodik, predsednik RS, pre nekoliko dana rekao da secesija nije na dnevnom redu Srpske i da cilj referenduma nije da se potpuno ukinu Sud i Tužilaštvo BiH. Iako ni bošnjački predstavnici nemaju zamerke na nadležnosti entiteta u procesu pregovora sa EU – znajući da preko 70 odsto posla leži na RS i FBiH – Server iz nekog razloga iznenada dovodi u pitanje nadležnost Srpske u procesu pristupanja EU i kaže da se entiteti mogu konsultovati o pitanju članstva, ali da iz pregovora treba da budu isključeni. Zaključuje kritikom na račun Amerike i EU jer nemaju volju da se „reše problemi”, a kao jedan od mogućih puteva za BiH nalazi i u mogućnosti da „narod počne zahtevati promene, kao u Rumuniji”.

Navodeći da treći entitet nije rešenje jer su Hrvati u Dejtonu dobili dovoljno – trećinu države i pola Federacije BiH, Server ocenjuje da je „predlog Dodika da odvoji svoju Republiku Srpsku od pravosudnog sistema BiH s ciljem polaganja temelja za eventualnu secesiju, ili ako je ikako moguće potpunu autonomiju poput Tajvana”. „Secesija ili samo održavanje referenduma mora se uzeti za ozbiljno i snažno reagovati”, ističe Server koji je, kako kažu naši učesnici, ipak bio nijansu blaži u odnosu na američkog autora Džejmsa Lajona, nekadašnjeg člana Međunarodne krizne grupe, koji je pre nekoliko sedmica za BiH čak predvideo i mogućnost novog rata.

Nasuprot tome, zamenik pomoćnika američkog sekretara za evropske i evroazijske poslove Brajan Hojt Ji istakao je da Vašington angažman u BiH vidi u partnerstvu. „Međunarodna zajednica treba da bude efikasan partner u cilju pomoći BiH da napreduje u reformama. Važno je i da Svetska banka, MMF i druge internacionalne finansijske institucije pruže značajnu finansijsku pomoć. To sve podrazumeva i obaveze i odgovornosti, ali i stabilnost vlada i lidera. To će se jedno uspeti ukoliko se radi na nivou partnerstva – naveo je Ji, koji je nasuprot Serveru podržao reformsku agendu EU u BiH.

Igor Crnadak, ministar spoljnih poslova BiH, Serveru je odgovorio da može da mu se dopada ili ne, ali da entiteti imaju vodeću ulogu u pristupu EU, što je realnost koja ne može da se menja. Crnadak je kao šef diplomatije BiH posetio predstavništvo Srpske u SAD. Učesnici prepričavaju i zanimljivu prepirku sa margina konferencije između Valentina Incka i Obrada Kesića, šefa predstavništva RS. Kesić se Incku „zahvalio” na tome što svojom isključivošću doprinosi ubeđenjima da u Srpskoj treba da se održi referendum. Incko je ljutito odbrusio da je referendum nelegalan i da to misli 28 ministara EU, na šta mu je Kesić ironično odgovorio da su svi ti ministri odreda podržavali i rušenje Gadafija, napad na Irak i rušenje Sadama Huseina, rasplamsavanje sukoba u Siriji...

Nastavak na Politika...