Izvor: Politika, 09.Mar.2014, 14:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako braća Kok kupuju Ameriku
Rastući uticaj multimilijardera, vlasnika druge po veličini privatne korporacije u SAD, na politiku i izborne procese
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington – Senatoru Heriju Ridu (74) iz Nevade, lideru demokratske većine u gornjem domu Kongresa u kojem je od 1987, u protekle dve nedelje dva puta je „pukao film”, pa je prilično nepolitički govorio o braći Kok – koji se po njemu ponašaju „neamerički”.
Razlog za senatorov >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << gnev jeste propaganda koju braća finansiraju: televizijske reklame koje iznose horor priče o zdravstvenoj reformi – koju predsednik Barak Obama smatra svojim ključnim postignućem i političkom ostavštinom za istoriju.
Ljudi sa imenom i prezimenom sa ekrana iznose kako su ojađeni zakonom čiji je cilj da se u najbogatijoj zemlji sveta uvede nešto što je približno univerzalnom zdravstvenom osiguranju, i da, za početak, pruži šansu da blizu 50 miliona Amerikanaca koji dosad nisu imali nikakvo osiguranje, mogu da ga, uz pomoć države, dobiju.
Za agitovanje su braća potrošila oko 30 miliona dolara. Praktično je to početak kampanje za kongresne međuizbore u novembru, kada će se glasati za svih 435 članova Predstavničkog doma, 33 od 100 senatora, 38 guvernera saveznih država i 46 lokalnih parlamenata.
Cilj republikanaca, koji računaju da im je većina u Predstavničkom domu zagarantovana, jeste da od demokrata preotmu Senat. Oko toga su dobili snažnu podršku braće Čarlsa (78) i Dejvida (73) Koka, tajkuna koji dele šesto mesto na „Forbsovoj” listi najbogatijih ljudi sveta. Svaki od njih „težak” je po 40 milijardi dolara.
Braća su 84-procenti vlasnici „Kok industrija” koje se bave naftom i prirodnim gasom, veštačkim đubrivima, asfaltom, hemikalijama, poljoprivredom, trgovinom, finansijama...
Konglomerat čiji je godišnji promet 115 milijardi dolara i koji zapošljava 70.000 ljudi, privatna je multinacionalna korporacija (biti privatna kompanija ovde znači ne iznositi svoje akcije na berzu).
U toj kategoriji su drugi po veličini u SAD (prvi je prehrambeni konglomerat „Kargil”). To takođe podrazumeva da sve konce vuku Čarls, predsednik, i Dejvid, izvršni potpredsednik.
Ono što ih izdvaja od drugih američkih tajkuna jeste agresivan način na koji se mešaju u politiku. Finansijskom potporom republikancima i njihovim kandidata, ili nastojanjima da finansiranjem političke propagande poraze kandidate demokrata.
Na predsedničkim izborima 2012, kada je Obama osvojio drugi mandat, politička koalicija podržavana od braće Kok raspolagala je sa 400 miliona dolara koje su dali oni i njihovi istomišljenici.
Politički fondovi i donacije političarima ovde su nominalno transparentni: i darodavci i poklonoprimci dužni su da podnose izveštaje Federalnoj izbornoj komisiji, da bi ih ona potom iznela na uvid javnosti.
Ali, braća Kok su razradili sistem od oko 60 „političkih akcionih komiteta”, neprofitnih organizacija, instituta i drugih organizacionih formi čije su zvanične misije „društveni programi”, a koje sve na neki način „peru” političke pare.
Sistem je zbog svoje složenosti i dometa u liberalnim medijima dobio ime „koktopus”.
Ruke braće Kok postale su odrešenije posle presude Vrhovnog suda iz 2010. kojom je korporacijama dozvoljeno da bez ograničenja troše na političku propagandu, pod uslovom da je ne koordiniraju sa kandidatima. To je Dejvidu Koku omogućilo da izjavi kako je novac koji daje političkim grupama njegov „način izražavanja”.
Braća pri tome ne kriju svoje političke ciljeve. Glavni im je da se zaustavi „ruka vlade” – da sistem ostane onakav kakav je u poslednjih više od 30 godina, a kakvim ga je naslednicima ostavio predsednik Ronald Regan, za koga vlada nije akter u rešavanju problema zemlje, nego je „vlada problem”.
Za njih je reforma zdravstvenog sistema nedopustivo mešanje države u nešto što takođe mora da reguliše isključivo tržište (zdravstveno osiguranje je ovde jedna od najvećih privatnih industrija), a na meti su im i federalni troškovi, a pre svega ekološka regulativa, jer su, prema dokumentima Agencije za zaštitu prirodne okoline, „Kok industrije” među najvećim izvorima emisija ugljen-dioksida, gasa koji je ključni zagađivač atmosfere i izazivač klimatskih promena.
Njihovo lobiranje u Vašingtonu dosad je s dnevnog reda skinulo dva zakona za oštriju kontrolu ugljen-dioksida, a njihova glavna organizacija „Amerikanci za prosperitet” uspela je da četvrtinu senatora, trećinu članova Predstavničkog doma i celo rukovodstvo republikanaca ubedi da potpišu obavezu da nikad neće glasati za uvođenje „poreza za klimu”.
„U SAD danas nema korporacije koja toliko besramno i bez rukavica svoje interese promoviše u političkim procesima, kroz nevladine organizacije, institute i u širem javnom prostoru”, ocenjuje Čarls Luis, izvršni urednik „Radionice za istraživačko novinarstvo” pri Američkom univerzitetu iz Vašingtona, koji je dve godine istraživao upravo politički aktivizam „Kok industrija”.
Među glavnim saveznicima Kokovih su Američka trgovinska komora, lobi protiv bilo kakve kontrole ličnog naoružanja i lobi koji zagovara minimalne prihode federalne države i smanjivanje njenog budžeta.
Demokrate i njima bliske organizacije, kao i vodeće novine (”Njujork tajms” i „Vašington post”), stalno ukazuju da je delovanje braće Kok u stvari remećenje demokratskih procesa. Oni liberalniji optužuju ih i za „kupovinu Amerike”.
Izjave senatora Rida tumače se i kao nastojanje demokrata da u očima javnosti pariraju braći Kok i diskredituju ih u javnosti. Republikance to međutim mnogo ne potresa, sudeći po tome šta je o senatorovim optužbama izjavio njihov strateg Rajan Vilijams:
„Heri Rid može da sa senatske govornice laje na zvezde, ali je u realnosti nemoćan da milione Amerikanaca spreči da gledaju reklame koje iznose sudbine stvarnih ljudi unesrećenih Obaminom reformom. On u suštini pljuje u okean i zavarava se da time pravi talase.”
Milan Mišić
objavljeno: 09/03/2014
Pogledaj vesti o: Vašington
.jpg)
