Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 03.Jan.2016, 06:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
FT: Godina puna strepnje i moćnika
Godine 2015, osećaj nelagodnosti i zlih slutnji kao da je zaokupio glavne svetske centre moći. Od Pekinga do Vašingtona, od Berlina do Brazila i od Moskve do Tokija, vlade, mediji i građani bili su razdražljivi i ratoborni.
Takva globalna strepnja jeste neuobičajena. Proteklih trideset i više godina uvek je postojala bar jedna svetska sila koja je >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << bila tvrdoglavo optimistična.
Krajem osamdesetih godina prošlog veka Japanci su uživali u višedecenijskom procvatu i puni poverenja kupovali aktivu širom sveta. Krajem devedesetih godina prošlog veka Amerika je uživala u hladnoratovskoj pobedi i dugogodišnjem privrednom rastu. Početkom 2000. godine Evropska unija bila je u zanosu, uvela je zajedničku valutu i skoro udvostručila broj članica. A protekle decenije sve veća politička i ekonomska moć Kine budila je poštovanje širom sveta.
Međutim, danas svi ti veliki igrači deluju nesigurno, čak uplašeno. Jedini delimični izuzetak koji se ne uklapa u ovogodišnju priču jeste Indija, gde kompanije i politička elita još lete na krilima zanosa zbog reformskog cilja premijera Narendre Modija.
Nasuprot Indiji, u Japanu bledi nada da radikalne reforme, poznate kao аbenomija, mogu istinski prekinuti dužnički ciklus i deflaciju. Zebnju Japana podstiče sve veća napetost u odnosima s Kinom. Međutim, moj glavni utisak posle posete Kini početkom godine jeste da i ta država oseća kako je manje stabilna nego što je bila pre samo nekoliko godina. Prošlo je doba kad je vlada bez napora ostvarivala rast od osam i više odsto. Sve je veća sumnja u unutrašnju finansijsku stabilnost, što su pokazali nagli obrti na Šangajskoj berzi tokom leta.
Međutim, glavni izvor njihove strepnje je jeste političke prirode. Predsednik Si Đinping vodi zemlju dinamičnije nego njegovi prethodnici, ali i manje predvidljivo. Državni zvaničnici i poslovni ljudi plaše se da će se naći na udaru akcije protiv korupcije u kojoj je već uhapšeno preko sto hiljada ljudi.
Usporavanje kineske privrede ima globalne posledice. Dok je Kina podsticala procvat robno-berzanskog tržišta, Brazil se šlepao poput skijaša na vodi kog vuče gliser. Ali je ove godine brazilska privreda potonula u talase i njen rast je smanjen za 4,5 odsto. Predsednica Dilma Rusef našla se u skandalu zbog korupcije, pa ima pokušaja za njen opoziv.
Raspoloženje u Evropi takođe je sumorno. Ovu godinu obeležila su dva krvava teroristička napada u Parizu. Ekonomska kriza koja taj kontinent zaposeda već nekoliko godina pretila je da zada poslednji udarac u junu, kad je Grčka umalo bila izbačena iz evrozone. U međuvremenu, Nemačka, koja je bila stožer političke i ekonomske moći, danas se bori s milion pristiglih izbeglica, koje uglavnom beže od sukoba na Bliskom Istoku. Evro je već napravio raskol između Nemačke i država južne Evrope, a izbeglička kriza je zabila klin između Nemačke i država na istoku Evrope. Sve to vreme, Britanija preti da će izaći iz Evropske unije, a sve više glasača u Francuskoj okreće se krajnjoj desnici.
Ako je suditi po ekonomskim pokazateljima, trebalo bi da su Sjedinjene Države izvan tih sumornih zbivanja. Ta zemlja beleži privredni rast šestu godinu zaredom. Nezaposlenost je oko pet odsto. Sjedinjene Države dominiraju u ekonomiji preko interneta. Ali raspoloženje javnosti jeste kiselo. Izgledi da će Republikanska stranka, jedna od dve najveće američke političke stranke, možda zaista imenovati Donalda Trampa, neotesanog demagoga, za svog kandidata na predsedničkim izborima pokazuju da se SAD ne oseća dobro u svojoj koži. I zaista, celokupna Trampova kampanja i kampanja njegovih glavnih protivnika za nominaciju od strane GOP-a (Velike stare stranke) zasnovana je na ideji da Amerika ozbiljno propada.
Osim pomenutih lokalnih činilaca postoje li opšti elementi za globalnu nelagodnost? Jasno je da se svetska privreda nije sasvim oporavila od finansijske krize. Tu je i veoma rasprostranjen strah da nakon višegodišnje neobične monetarne politike može doći do još jedne finansijske ili ekonomske krize.
Kad je reč o politici i bezbednosti, imamo raspad država na Bliskom istoku. Pokazalo se da svetske sile nisu u stanju da ponovo uspostave red u tom regionu, a nemiri se šire na Afriku i Evropu u vidu izbeglica i džihadskog terorizma.
Najveći zajednički činilac ujedno je i najteže definisati, a reč je o sve jačem negativnom osećanju prema eliti. To osećanje predstavlja kombinaciju zebnje zbog nejednakosti i besa zbog korupcije, što je vidljivo u najrazličitijim državama od Francuske, preko Brazila, do Kine i SAD. U Americi i Evropi takvo osećanje često je povezano s raširenim pričama o nacionalnoj propasti.
Ta društvena i ekonomska zebnja ima sporedno dejstvo i na politiku, pa podstiče želju za „jakim" liderima, kao što su Si Đinping, Donald Tramp ili Vladimir Putin u Rusiji, koji obećavaju (koliko god licemerno) kako će se obračunati s korumpiranom elitom, boriti za malog čoveka i zauzeti za svoju državu.
Zbog globalnog mračnog raspoloženja međunarodni politički sistem liči na pacijenta koji se i dalje upinje da se oporavi od teške bolesti izazvane finansijskom krizom 2008. godine. Ako ne bude dodatnih ružnih šokova, trebalo bi da oporavak nastupi postepeno, a najgori politički simptomi mogli bi oslabiti. Međutim, pacijent je i dalje slab. Još jedan težak šok, poput ozbiljnog terorističkog napada ili ozbiljnog pogoršanja privrede, može napraviti ozbiljan problem.
Prevela Jelena Milolojković
Copyright The Financial Times Limited 2015
(c) 2015 The Financial Times Limited
Ovaj tekst objavljujemo u okviru saradnje Radio televizije Vojvodine i londonskog Financial Timesa
Pogledaj vesti o: Vašington
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
