Izvor: B92, 11.Okt.2010, 10:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
EK: Region se sporo bori sa krizom
Brisel, Vašington -- Ekonomski oporavak zemalja Zapadnog Balkana je i dalje na krhkim nogama, a Hrvatska i dalje vodi bitku s krizom, ocenjuje Evropska komisija.
U analizi za prvu polovinu ove godine i delom treće tromesečje, Evropska komisija navodi da je izvesnom oporavku privreda regiona doprineo rast izvoza.
Ističe se, pored ostalog, da je "Srbija u prvoj polovini godine uvećala svoj bruto domaći proizvod (BDP) za skromnih 1,2 odsto". >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 <<
Primećuje se i da je, "iako je u većini zemalja Zapadnog Balkana ekonomski pad izgleda zaustavljen, oporavak i dalje krhak, uz mahom skroman rast".
U zapadnobalkanskim zemljama se "stanje na tržištima radne snage uglavnom i dalje pogoršava, dok su državne finansije stalno pod pritiskom". Nezaposlenost se, štaviše, uvećava u Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj i Crnoj Gori.
Prema nalazima EK, "porast izvoza izgleda da utiče na rast na Zapadnom Balkanu, dok je u Turskoj unutrašnja potrošnja mahom pokretačka snaga rasta".
U drugom tromesečju ove godine je došlo do daljeg pada BDP-a u Hrvatskoj i to od 2,5 odsto za godinu dana, najviše zbog pada unutrašnje potrošnje.
Evropska komisija ističe da od zemalja kandidata za članstvo u Evropskoj uniji jedino "Turska doživljava spektakularan ekonomski uspon (10,3 odsto u drugom tromesečju), dok Hrvatska i Island i dalje vode bitku s krizom, uz pad bruto domaćeg proizvoda".
U Srbiji je došlo do "umerenog rasta" BDP-a od 1,2 odsto u prvoj polovini godine, crnogorska privreda, koja je zabeležila težak pad (minus 6,8 odsto BDP-a) u 2009, izgleda da se postepeno oporavlja, isto kao i ekonomija Bosne i Hercegovine. Makedonija se u drugom tromesečju izvukla iz pada u prva tri meseca, a u Albaniji je rast nastavljen.
"Najnoviji ekonomski razvoj na Kosovu je manje lako utvrditi zbog odsustva pouzdanih podataka", kažu analitičari Evropske komisije, ukazujući na to da "Međunarodni monetarni fond očekuje rast BDP od 4,6 odsto u 2010. godine".
Trgovinski i platni bilansi su uglavnom poboljšani na Zapadnom Balkanu, zbog sažimanja uvoza, dok je izvoz nastavio da raste, što je uticalo i na privredni i rast BDP-a.
Ipak, upozorava EK, "manjak u platnom bilansu je i u drugom tromesečju ostao veliki u Albaniji, minus 11 odsto, i Crnoj Gori, minus 29 odsto, što predstavlja stalni izvor makroekonomske ranjivosti".
Budžetski bilansi su u drugoj polovini ove godine bili "slabiji od predviđenih u BiH, Hrvatskoj, Srbiji i BJR Makedoniji", ali je budžetski deficit smanjen u Albaniji i Crnoj Gori.
