Izvor: B92, 14.Nov.2008, 04:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ban Ki Mun apeluje na lidere G20
Njujork, London, Prag -- Generalni sekretar UN Ban Ki Mun pozvao je svetske lidere da ne dozvole da globalna finansijska kriza postane tragedija za stanovnike siromašnih zemalja.
Generalni sekretar Ujedinjenih nacija je u pismu liderima G20, koji će se tokom vikenda okupiti na samitu u Vašingtonu, upozorio da bi otpuštanje miliona ljudi moglo da ima ozbiljne političke i bezbednosne posledice, objavljuje UN.
"Najsiromašniji i najranjiviji širom sveta, ali >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << posebno u zemljama u razvoju, biće najviše pogođeni. Trebalo bi da udružimo sve svoje snage i preduzmemo hitne korake da sprečimo da finansijska kriza postane ljudska tragedija", poručio je Ban.
Ban, koji će takođe prisustvovati samitu državnika 19 najznačajnijih nacionalnih privreda u svetu i Evropske unije, naveo je da će pokušati da govori u ime više od 170 zemalja koje neće biti predstavljene na vašingtonskom sastanku.
Inače, samit G20 se održava u trenutku kada je i zvanično saopšteno da se zemlje evrozone nalaze u recesiji.
Da li je potrebno menjati svetski ekonomski sistem, osnovno je pitanje koje se nalazi pred liderima velikih ekonomskih sila.
Da tu postoje suštinske razlike vidi se iz stavova SAD s jedne, i EU i Rusije s druge strane.
Domaćin sastanka u Vašingtonu, aktuelni američki predsednik Džordž Buš poručio je da je reforma postojećeg sistema, a ne stvaranje novog, najbolji način da se pruži podrška održivom ekonomskom rastu u svetu.
"Rešenje ne leži u rastakanju postojećih međunarodnih finansijskih institucija, već u njihovom boljem radu. Državna intervencija nije lek za sve," rekao je on pred samit.
"Cilj ne sme da bude više vlasti, već pametnija vlast", smatra Buš.
Za razliku od Buša, evropski lideri žele da "promene pravila u finansijskom svetu" i traže zavođenje kontrole nad svim glavnim finansijskim igračima.
Tako, nemačka kanceralka Angela Markel kaže da na svetskom tržištu "više ne može biti neprozirnih tačaka".
Ona smatra da MMF mora da ima veću moć u kontroli svetskih finansijskih kompanija.
O značaju tog stava dovoljno govori činjenica da je vodeća ekonomska sila u Evropi, Nemačka, i zvanično u recesiji kao i da privreda 15 zemalja u evrozoni u poslednja dva kvartala beleži negativan rast.
Dok se samit u Vašingtonu poredi sa međunarodnom konferencijom u Breton Vudsu iz 1944. kada su postavljeni temelji svetskog finansijskog poretka posle Drugog svetskog rata, generalni sekretar UN Ban Ki Mun upozorava da, kako je rekao"ljudska kriza neće ostati samo ekonomska, ako stotine miliona ljudi izgube sredstva za život zbog krize za koju apsolutno nisu odgovorni".
I Braun apeluje
I britanski premijer Gordon Braun, uoči ekonomskog samita G20, pozvao je najmoćnije industrijske sile da postignu dogovor o programu hitnih i usaglašenih poreskih olakšica kako bi sprečile kretanje sveta u još dublju recesiju, piše "Gardijan".
List dodaje da je, po Braunovoj oceni, potreba za "fiskalnim podsticajem" porasla pošle jeseni, obeležene ubrzanim gašenjem radnih mesta i rastućim strahom od dugotrajnog perioda dubokog privrednog opadanja.
Braun je predložio da se isprave uočene slabosti svetskog finansijskog sistema, da se uplaćuje više novca u MMF, da se obnove i do kraja 2009. završe pregovori o svetskoj trgovini - prekinuti nedavno posle sedam godina, prenosi BBC.
Češka zabrinuta
Predsednik Češke Republike Vaclav Klaus izrazio je bojazan od zaključaka predstojećeg samita G20, ocenjujući da oni mogu dovesti do još strašnijih posledica od sadašnje svetske finansijske krize.
"Ja se tog sastanka plašim, istinski plašim, jer on ne može dovesti ni do čega drugog nego do nekakvih nedomišljenih, hitnih mera koje će imati strašnije posledice od same današnje krize u svetu", izjavio je Klaus u razgovoru za Češki radio, a preneli su ostali češki mediji.
Predsednik Češke, koja od prvog januara 2009. preuzima šestomesečno predsedavanje Evropskom unijom, smatra da je rešenje sadašnje situacije da se ostavi da sadašnji ciklus nekako "iživi", slično kao što se čovek bori sa prehladom, uz nastojanje da se izbegnu provociranja nove krize i finansijske panike.
Krizu je, prema njegovom mišljenju, prouzrokovalo prekomerno stvaranje novca u privredi od strane američke centralne banke (Fed), koja je tako stvorila balon na tržištu nekretnina, dodao je Klaus.
On je ukazao da su finansijski derivati posledica neuspešne regulacije u prošlosti i da je tržište našlo pukotinu idući tim putem.
"Dalja regulacija je tragična besmislica i samo će u budućnosti kočiti privredni rast", naglasio je Klaus.
Privreda će sama izaći iz krize, "ukoliko banke ne pritisnu kočnice", ukazao je Klaus, koji je istovremeno istakao da u rešenju sadašnje krize, pre svega, treba imati u vidu oprez.
Sa gledišta sadašnje finansijske situacije, iduća godina će, prema Klausu, što se svetske ekonomije tiče biti "tapkanje u mestu sa različitim tempom rasta".
"Neki će imati minus od dva, dva i po, možda neko i tri procenta, dok će većina (privreda) stagnirati oko nule. Zemlje našeg tipa (poput Češke) će usporiti sa lanjskih šest procenata negde na polovinu te vrednosti, takva je prognoza, ne bih očekivao ništa strašnije", dodao je češki predsednik.
Klaus je mišljenja da je Češka narodna banka reagovala racionalno na krizu time što je smanjila kamatne stope za četvrt procentnog boda.
