Izvor: Politika, 23.Feb.2013, 16:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Amerikanci oguglali na budžetske muke
Uoči novog „fiskalnog sudnjeg dana”, ni Barak Obama ni republikanci ne pokazuju znake spremnosti na kompromis
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington – Amerikanci su ovih dana u situaciji koja uveliko podseća na priču koja je u raznim varijantama poznata u svim kulturama: onu o čestim lažnim uzbunama da dolazi vuk i nevoljama kad vuk jednom zaista dođe.
Pošto je u >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << poslednje dve godine u poslednji čas izbegla nekoliko fiskalnih kriza koje su joj pretile – dramu iz leta 2011. oko podizanja limita za zaduživanje vlade koja je umalo dovela do njenog bankrota, a potom „fiskalnu liticu” prošlog decembra – ovdašnja javnost sa primetnim odsustvom emocija očekuje najnoviju: „sekvestar”, automatsku blokadu pojedinih stavki budžeta u iznosu od 88 milijardi dolara, koja na snagu u fazama stupa već od 1. marta.
Osim ukoliko se izvršna i zakonodavna vlast drugačije ne dogovore. Predsednik Obama je u četvrtak posle dugo vremena u Beloj kući razgovarao sa dvojicom kongresnih lidera republikanaca, spikerom Predstavničkog doma u kome imaju većinu Džonom Bejnerom i vođom opozicije u Senatu Mičom Mekonelom.
Dogovor nije postignut, jer, uostalom, nije ni očekivan. Svako je zasad na svojim pozicijama: Obama da smanjivanje budžetskog deficita na kome insistiraju republikanci mora da sadrži kako kresanje državnih troškova, tako i povećanje fiskalnih prihoda (kroz oštrije oporezivanje bogatih), dok opozicija insistira samo na seči troškova, i to pre svega onih za socijalne programe.
„Sekvestar” je inače rezultat dogovora dve američke partije iz leta 2011, čiji je cilj bio da se kupi vreme time što će se instalirati zakonska sekira za kresanje vojnih i drugih troškova čiji će mehanizam 1. marta ove godine biti aktiviran automatski ako se u međuvremenu ne usaglasi novo rešenje. To se nije dogodilo, s malim izgledima za kompromis i u sledećih šest dana.
Niko međutim ne paniči, što ne znači da nije zabrinut, pa sve ponovo liči na budžetski poker u kojem se očekuje da neko prvi prestane sa blefiranjem.
Obama i njegov tim su uvereni da su aduti na njihovoj strani. U prethodnim krizama je bio pobednik, a samopouzdanje mu je učvrstilo i lakše nego što se očekivalo osvajanje drugog predsedničkog mandata. Njegov trenutni rejting je 55 odsto, najveći od 2009, dok je popularnost republikanaca na najnižim granama: samo 35 odsto Amerikanaca odobrava njihovu politiku.
Učinak „sekvestra” se neće odmah osetiti, ali su krajnje posledice ipak drastičnog smanjenja državne potrošnje precizno izračunate. Cena bi bila usporavanje ionako letargičnog rasta ekonomije i gubitak čak 700.000 radnih mesta.
Pošto će biti prikraćen i budžet Pentagona (za 46 milijardi), već su najavljeni prinudni odmori za oko 800.000 njegovih civilnih službenika. U Persijskom zalivu će umesto dva nosača aviona moći da ostane samo jedan, ratno vazduhoplovstvo planira da trenažne letove smanji za 200.000 sati, zbog čega će dve trećine pilota biti „ispod prihvatljivog nivoa borbene gotovosti”.
Većina republikanaca je međutim spremnija da dozvoli da se sve ovo dogodi nego da Obami odobri nove poreze (ili povećanje starih). Smanjivanje deficita je ključna odredba programa na kojima su izabrani i srž njihove ideologije o „maloj vladi”.
Uzalud liberalni ekonomisti poput ovde najčitanijeg, zbog njegovih kolumni u „Njujork tajmsu”, Pola Krugmana, objašnjavaju da Amerika nije u fiskalnoj krizi niti će u dogledno vreme biti, uprkos budžetskom deficitu. Ekonomski rast je, po Krugmanu, anemičan baš zato što država malo troši (budžet je danas, u odnosu na ukupni BNP, negde na nivou iz pedesetih godina prošlog veka), pa je zbog toga „sekvestar” uzimanje pogrešnog leka.
Milan Mišić
objavljeno: 23.02.2013.
.jpg)
