Izvor: Politika, 22.Maj.2013, 13:36 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Američki šampion u poreskom raju
„Epl”, druga po veličini kompanija SAD, saslušavan u Kongresu zbog manevara da što manje priloži domaćoj poreskoj kasi
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington – Reč „patriotizam” se ne koristi u američkim razgovorima o ekonomiji, u poslednja dva dana ne pominje se ni u specijalnoj raspravi u jednom od senatskih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << komiteta – ali se podrazumeva. Jer na tapetu kongresmena je šampion ovdašnje ekonomije, „Epl”, korporacija koja je i jedan od najvećih poreskih obveznika i poslodavaca – zato što domaćoj poreskoj kasi ne ostavlja više.
„Epl” nije optužen da je prekršio zakon, već je u izveštaju na 40 strana samo opisana tehnika kojom, kroz mrežu povezanih kompanija u poreskim rajevima (glavni u ovom slučaje je u Irskoj), smanjuje svoje poreske obaveze i povećava svoj profit.
„Epl” je danas najveća tehnološka kompanija sveta, a prošle godine, po berzanskoj vrednosti, bila je i apsolutni svetski rekorder, da bi u januaru ove godine tu titulu vratila „Ekson mobilu”, zbog pada vrednosti svojih akcija. U 2012. na prihod od 156,5 milijardi, ostvarila je profit od 41,7 milijardi (koliko otprilike iznosi bruto nacionalni proizvod Srbije).
Na to je američkoj poreskoj kasi plaćeno šest milijardi dolara – više od svih drugih korporativnih obveznika. Pa ipak, čelnik „Epla” Tim Kuk juče je pred senatorima bio prinuđen da objašnjava zašto sopstvenoj državi nije dao još.
Svi se slažu da „Epl” radi isto ono što i sve druge velike američke kompanije: prošle godine na ista pitanja odgovarali su i šefovi „Hjulit Pakarda” i „Microsofta”. Politički spektakl, čiji je glavni sazivač senator Karl Levin, demokrata iz Mičigena, ima međutim drugu svrhu: da se u javnosti stvori pritisak za poresku reformu.
Na ovakve optužbe, koje u podtekstu imaju zamerke da nisu dovoljno „patriotske”, kompanije odgovaraju da su njihove primarne obaveze prema akcionarima, kao i da samo koriste ono što im omogućava zakon. „Epl” je krajem marta na svojim inostranim računima, kako je izneto u senatskom izveštaju, imao 102,3 milijarde dolara gotovine, što je za četvrtinu više nego u septembru prošle godine. Sve je pri tome uredno prijavljeno nadležnim agencijama. Ono što se kompaniji zamera, to su razni manevri (koje poslovni dnevnik „Volstrit džornal” naziva „poreskom alhemijom”) kojima je izbegnuto da se kod kuće plati porez na 44 milijarde prihoda nominalno ostvarenih u inostranstvu.
Američki poreski sistem, za razliku od onog u drugim zapadnim ekonomijama, oporezuje i inostrane prihode kad se unesu u zemlju, i to po visokoj stopi koja ide i do 35 odsto. Većina kompanija zato raznim knjigovodstvenim akrobacijama te pare drži u inostranstvu i pripisuje svojim inostranim filijalama.
„Epl” za ovo ima dve svoje „ćerke” u Irskoj, sa čijom vladom je, kako navodi senatski izveštaj, ispregovarana poreska stopa od samo dva odsto (uobičajena je 12 odsto).
Prva je „Epl sejls internešenel” koja je na svoje prihode od 74 milijarde dolara između 2009. i 2012. platila samo 10 miliona.
Druga je „Epl operejšns internešenel” koja je u istom periodu imala prihode od 30 milijardi, ali nije popunila nijednu poresku prijavu. Ova filijala postoji već tri decenije, praktično nema nijednog zaposlenog, ali se na nju knjiže troškovi istraživanja i razvoja. Kako je saopšteno iz „Epla”, sve to je „u skladu sa propisima i regulativom SAD”.
Jučerašnje pojavljivanje Tima Kuka u Kongresu bilo je prvo suočavanje glavnog direktora „Epla” sa američkim zakonodavcima. Njegov prethodnik Stiv Džobs (preminuo u oktobru 2011) nikad nije svedočio u nekom kongresnom komitetu i skromno je trošio za lobiranje u Vašingtonu – oko dva miliona dolara godišnje.
Prema izveštajima za prvi ovogodišnji kvartal, u tu svrhu je potrošeno 700.000, što je znatno manje od istih troškova drugih kompanija koje su u informatičkom biznisu: „Fejsbuk” je na primer za prva tri meseca 2013. lobistima ostavio 2,5 miliona, a „Gugl” čak 3,4 miliona.
Ovi troškovi „Epla” će se svakako povećati, s obzirom na to da je za ovu priliku angažovana jaka ekipa korporativnih lobista, advokata i konsultanata, kako bi se sprečilo da poreska kontroverza nanese štetu brendu.
U svom jučerašnjem svedočenju Tim Kuk se založio za „razumnu poresku reformu”, ali ona svakako neće biti brza, budući da je u igri mnogo velikih interesa koje treba usaglasiti, po pravilu uz velike kompromise.
Procena je da sve američke korporacije na svojim inostranim računima drže oko 1.700 milijardi, što bi, ako bi bilo uneto i investirano kod kuće, bio značajan doping nacionalnoj ekonomiji. Ali, rekosmo, profit je ispred patriotizma. I sve je po zakonu.
Milan Mišić
objavljeno: 22.05.2013.
