Izvor: Kurir, 02.Avg.2011, 22:22 (ažurirano 02.Apr.2020.)
AMERIČKI SENAT ODOBRIO PLAN ZA POVEĆANJE LIMITA ZA DUG
VAŠINGTON - Senat američkog Kongresa usvojio je hitan plan za podizanje granice zaduživanja SAD, radi sprečavanja prvog vladinog bankrota u istoriji te zemlje, kao i za smanjenje vladinih izdataka, i poslao ga predsedniku Baraku Obami na potpisivanje.
Predstavnički dom Kongresa je taj predlog usvojio sinoć, a današnjim glasanjem Senata ta odluka je postala konačna.
Plan je usvojen sa 74 glasa "za" i >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << 26 "protiv", samo nekoliko sati pre isticanje roka za usvajanje tog sporazuma, prenela je agencija AFP.
Očekuje se da će Obama još večeras ozakoniti taj plan, potpisivanjem u Beloj kući.
Time će biti prekinuta višemesečna neizvesnost koju je izazvala nemogućnost da se Demokratska i Republikanska stranka dogovore o povećanju gornje granice državnog zaduživanja, koja je dosad iznosila 14,3 biliona (hiljada milijardi) dolara, kao i o smanjenju potrošnje.
Obama je ukazao da plan koji će potpisati predstavlja značajan prvi korak ka osiguravanju da SAD žive prema svojim mogućnostima, ali da je potrebno učiniti više da bi se oporavila američka ekonomija.
On je jasno stavio do znanja da očekuje poreske reforme i ukazao da je neophodan "uravnotežen pristup", u okviru kojeg bi bogatiji plaćali više poreze, kako bi se ostvarilo veće smanjenje budžetskog deficita.
Američki predsednik će, posle potpisivanja sporazuma o povećanju granice za zaduživanje, usmeriti pažnju na rešavanje problema istorijski visoke nezaposlenosti u SAD koja dostiže 9,2 odsto i na podsticanje posustale američke ekonomije. To će verovatno biti dominantni faktori u njegovoj ponovnoj kandidaturi za predsedničke izbore u novembru 2012.
Predlogom koji će Obama ozakoniti predviđeno je podizanje granice za dug za 2,4 biliona dolara sa sadašnjih 14,3 biliona dolara i istovremeno smanjenje vladinih izdataka za 2,1 bilion dolara tokom perioda od 10 godina.
Republikanci su obećali da će kresanje budžetskih troškova omogućiti otvaranje novih radnih mesta, ali vodeći ekonomisti na Volstritu upozoravaju da će stroge mere štednje u stvari predstavljati kočnicu za već ionako usporeni rast američke ekonomije, s obzirom na okončanje vladinih stimulativnih mera.
Preorijentacija sa podsticanja američke ekonomije na vladino stezanje kaiša umanjiće ekonomski rast u idućoj godini za oko 1,5 procentnih poena, smatraju ekonomisti banke "Džej Pi Morgan Čejz".
