Izvor: Vostok.rs, 01.Maj.2013, 12:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pravoslavni vernici stupili u Strasnu sedmicu
29.04.2013. -
Za pravoslavne vernike započela je nedelja Velikih strasti ili Strasna sedmica. Čitava nedelja posvećena je sećanjima na poslednje dane zemaljskog života Isusa Hrista, njegovim stradanjima na krstu, smrti i Uskrsnuću. U to vreme hrišćani posebno strogo poste, kako bi se fizički i duhovno pripremili za jedan od najvažnijih događaja u crkvenoj istoriji – čudo Uskrsa. Ove godine Uskrs pravoslavni vernici proslavljaju 5. maja.
Strasna sedmica >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << je posebno vreme u životu vernika. Mi kao da postajemo učesnici svih onih događaja koji su se desili tokom nedelje pred Uskrsnuće Hristovo, objasnio je za Glas Rusije sveštenik crkve Aleksandra Nevskog u okviru Moskovskog državnog instituta za međunarodne odnose protojerej Igor Fomin.
- To je i ulazak u Jerusalim, i poslednje nevolje sa učenicima, i Tajna večera i izdaja Jude. to je i izrugivanje nad Spasiteljem, i sud kod Pontija Pilata, i raspeće Gospoda našeg Isusa Hrista, i njegova smrt. To je i blagoslovena subota, tišina kada je sve bilo mirno i, naravno, sam dan Uskrsnuća Hristovog, kada su prve žene-mironosnice, prišavši grobu, čule od anđela vest o uskrsnužu, da nema tamo onog koga su tražile zato što je vaskresao. Sve ove događaje koji su se desili za nas i radi nas, kako bi smo stekli večni život, mi preživljavamo.
U dane Strasne sedmice vernici treba da poštuju strogi post, a u crkvama se služe posebne liturgije. Svaki dan ove nedelje naziva se Veliki i posvećen je jednom od jevanđelskih preduskrših događaja. Posebno svečana i značajna su poslednja tri dana – Veliki četvrtak, Veliki petak i Velika subota, govori rektor Ruskog pravoslavnog univerziteta i Pravoslavnog instituta svetog Jovana Bogoslova iguman Petar Jeremejev.
- Veliki četvrtak je dan kada se sećamo tajne večere. Mi se okupljamo u crkvama svi zajedno, kako bismo se zajedno pričestili od jedinstvene čaše Tela i Krvi Gospoda kao onda, u daleke od nas godine života Spasitelja. otg dana Bogočovek je izvrđio Jevharistiju, tačnije pričestio je telom i krvlju kospoda u obliku hleba i vina svoje učenike. Uveče na Veliki petak služimo službu posvećenu raspeću Hrista. tog dana u crkve odlazi na hiljade ljudi i svi zajedno se sećamo kako je Gospod po svojoj želji dobrovoljno izašao na muke na krstu i trpeo ih sve do raspeća i smrti. Samim tim on je iskupio krivicu Adama i Eve i ukinuvši smrt uzdigao se na krst. Subota je takođe za vernike poseban dan, ona izaziva mešovita osećanja. Zato što koliko juče sećali smo se smrti Spasitelja, a danas osećamo uskršnju noć koja se bliži. Pripremajući ljude za uskršnju liturgiju, u crkvama počinju da se osvećuju uskršnji kolači i jaja.
U Veliku subotu uoči tek proslavljenog Usrksa u Jerusalimu vernici posmatraju pravo čudo: ugašena na Grobu Gospodnjem sveća neočekivano se pali ne zna se odakle uzetom vatrom. To je čudesna pojava koju nauka do danas nije objasnila. Počev od 2007. godine, zahvaljujući inicijativi ruskog Fonda Andreja Prvozvanog Blagodatni oganj iz Jerusalima dospeva u stotine gradova Rusije i okolnih zemalja. Donošenje ognja u granice RPC vrši se u okviru programa Fonda Molite za mir Jerusalimu, a njegova važna komponenta je molitva za mir na Svetoj zemlji. Blagodatni oganj u specijalnoj kapsuli se takođe donosi u Moskvu, na prazničnu liturgiju u glavni sabor Rusije – hram Hrista Spasa. Poaljenje sveća od čudotvornog ognja označava početak usrkšnjih svečanosti.
Milena Faustova,
Izvor: Glas Rusije, foto: ru.wikipedia.org
Pogledaj vesti o: Uskrs
