Izvor: Vostok.rs, 23.Feb.2014, 16:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ukrajina na pragu bankrota
23.02.2014. -
Suprotstavljanje u Ukrajini se nastavlja više od dva meseca dana, broj žrtava krvoprolića je dostigao ogromne razmere. Uplašeni ljudi napuštaju zemlju. Oni, koji su ostali, stoje u dugačkim redovima ispred radnji i banaka. Zemlja je kao nikad pre blzu bankrota, biće veoma teško da se izađe iz ovog stanja – krupni investitori povlače svoje aktive, eventualna pomoć MMF će samo oslabiti nacionalnu valutu.
Sukobi na ulicama ukrajinskih gradova se nastavlja >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << od jeseni protekle godine. O povodu – odustajanju vlasti od evroinitegracije – učesnici protesta su brzo zaboravili, te počeli da ističu ekonomske i u većoj meri političke zahteve, insistirajući na poboljšanju životnih uslova i hitnoj smeni vlasti, mada posle naglog pada 2009. godine, bruto-domaći proizvod je stalno rastao, opozicija je dospela u parlament, do izbora predsednika je ostalo nešto više od godinu dana. Međutim, zbog nečeg usred mirnog grada hiljade ljudi je počelo da se ponaša kao u ratu: graditi barikade, zauzimati zgrade i napadati ljude, - kaže psiholog Arina Lipkina.
- Pomeraju se neke ugrađene u čoveka norme, u kojima je on stasao, verovatno zbog akumuliranog nezadovoljstva, želje da se oseti u nekom drugačijem stanju. Postoji veliki jaz između socijalnih slojeva. Mnogo zavisi takođe od grupa lidera, ako u njima ima psihički nestabilnih ljudi. Međutim, sve to spada u nestabilnost, to je čak bolje. Nema striktne jedinstvene politike, znači, sa gledišta delovanja bilo kog sistema, to će brzo propasti.
Međutim, kritična situacija je daleka od rešenja. Što više, zemlja i dalje onemogućuje eventualne puteve izlaska iz krize. Dugoročni kreditni rejting Ukrajine u stranoj valuti se smanjio na predefoltni nivo s negativnom prognozom. Nestabilnost pokazatelja je povezana pre svega s političkom nestabilnošću. Investitori odlaze iz Ukrajine zato, što jednostavno ne znaju, s kime da vode razgovore, koliko je stabilna pravna baza vođenja biznisa u takvim uslovima. Upravo je to provociralo paniku i deficit gotovine.
Uslovi, pod kojima MMF pruža kredite, mogu da samo oslabe nacionalnu valutu. Osim toga, danas su u zemlji poremećene unutarproizvodne veze između radnog istoka i dotacionog zapada. Zato je jedini izlaz iz krize pružanje mesnim vlastima širih punomoćja u rasporedu resursa, - uveren je direktor kijevskog Centra političkih istraživanja i konfliktologije Mihail Pogrebinski.
- Obnoviti vlast u punom obimu, koju je imao predsednik pre svih ovih događaja, nije realno. Jedina mogućnost za regulisanje situacije je usvajanje odluke ne samo o promeni političkog sistema na višem nivou, već o decentralizacije vlasti. Raspoređivati resurse će u oblastima: u Lavovskoj oblasti nacionalisti, u Harkovskoj sasvim drugi ljudi. To je moguće, ali to mora da se postigne.
Danas rast bruto-domaćeg proizvoda Ukrajine obezbeđuje uglavnom istok zemlje, gde je usredsređena osnovna proizvodnja. Zato se zapadnim regionima, koji daju u ukupan bruto-domaći proizvod najviše 20 odsto, scenario federalizacije se ne isplati, smatra Vladimir Rožankovski.
- Ekonomska podela je za njih nepoželjna. Oni bi hteli obrnuto: da imaju svoj ustav, ali pri tome i jedinstveni ekonomski prostor, što je u principu nemoguće, to je oksimoron.
Pored toga je nemoguće i puno ujedinjenje zapadnih i istočnih regiona, koji su u svojoj politici usmereni u različitim pravcima. Danas nema ni jedinstvenog lidera, koji bi mogao da ujedini čitavu zemlju. Ma ko da dođe na vlast po završetku ovih događaja, on mora da bude jak lider, koji će moći da obnovi razorenu ekonomiju i poremećene veze sa spoljnim partnerima, jer u slučaju odsutnosti finansijske pomoći spolja, dugovski rejting zemlje će nastaviti sniženje i na kraju krajeva voditi tehničkom defoltu.
Marija Baljabina,
Izvor: Glas Rusije, foto: «Golos Stolicы»
