Izvor: Blic, 25.Jan.2017, 10:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
SVEŠTENIK-NINDŽA MEĐU NAMA Ukrajinski pop DREVNI RATNIK u duši, BOŽJI SLUGA u srcu
Sveštenik Ukrajinske katoličke crkve Viktor Pavić osim bogosluženja paralelno razvija borilačke veštine nindža ratnika i prenosi ih na mlađe naraštaje.
Samo spominjanje reči samuraj i nindža, tih ratnika iz drevne japanske istorije, zaintrigira pažnju, a kada tome dodate da u malom mestu u Republici Srpskoj postoji sveštenik-nindža zapitate se da li je to uopšte spojivo, da li je to istina.
Kako su ovi drevni ratnici po narodnim predanjima mistični, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << „EuroBlicu“ je pripala posebna čast da bude prvi medij kojem je sveštenik Ukrajinske katoličke crkve Viktor Pavić otvorio vrata skromnog doma.
Rođen je u Austriji, školovao u Rimu, bio u Americi, Nemačkoj, Mađarskoj, ali brdoviti Balkan je, ipak, njegova kuća.
Već na prvi pogled otkrivamo da redovni treninzi drže sveštenika u odličnoj formi. Sveštenik Ukrajinske katoličke crkve u Cerovljanima kod Gradiške Viktor Pavić osim bogosluženja, praktikuje ninjutsu, ukratko rečeno grupu veština koje karakteriše borba golim rukama, različitim oružjima, skrivanje, prikradanje, snalaženje, preživljavanje i slično. Kada bi otišli još dalje, rekli bismo da ninjutsu počinje tamo gde druge borilačke veštine prestaju.
Skromni sveštenik ekskluzivno za „EuroBlic“ otkriva da se ninjutsuom bavi od svoje rane mladosti, te da i danas, kada mu to obaveze dozvole, odlazi na treninge. Kako se radi o izrazito retkim veštinama, treninzi su jedno vreme bili mogući samo u Hrvatskoj.
- Da, nas zovu nindže. Nije potrebno trošiti reči o kakvim borilačkim veštinama se ovde radi, da su potekle od samuraja i nindži, drevnih japanskih ratnika. Ranije sam odlazio češće na treninge, koji nisu nimalo laki, ali i danas nađem vremena za to, posebno jer sada mogu da odem i u Banjaluku, gde takođe postoji klub - priča sveštenik, koga smo zatekli kako ispred kuće zavejane snegom cepa drva.
Duge zimske dane provodi u uobičajenim domaćinskim poslovima, a Paviću na skromnom imanju društvo pravi deset ovaca, ovan i pas mešanac.
Pavić nam objašnjava kako je odabrao sveštenički život bez žene, te da, kako kroz smeh priznaje, upravo zbog toga ima i višak slobodnog vremena.
Protekle tri godine njegova parohija je u Cerovljanima, malom mestu pored autoputa Banjaluka - Gradiška, gde se nalazi stara crkva.
Unutrašnji mir nešto je što Pavić praktikuje već decenijama. Zbog nas se po debelom minusu presvukao u svešteničko odelo i otvorio vekovnu crkvu, nalik onima iz bajki.
- Ovde služim Bogu, a naše bogosluženje je slično pravoslavnom, samo što spominjemo papu - otkriva tajne svog zanimanja.
Ponovo se vraćamo na ninjutsu, a skromni sveštenik nam otkriva kako su treninzi skupi, jer se mora putovati. Kako je Ukrajinaca na ovim prostorima sve manje, zbog odlaska mladih trbuhom za kruhom, Pavićeva primanja zavise od priloga vladike Križevačkog u Hrvatskoj.
Svoje veštine je, otkriva, prenosio i deci u parohijama u kojima je bogoslužio.
- Svoje znanje sam želeo da prenesem i na mlađe naraštaje pa sam u nekim parohijama trenirao više dece. Pre tri godine sam prekinuo sa tim treninzima sa decom, jer sam, po odluci vladike, raspoređen u Cerovljane - kaže Pavić.
Kada se seli iz jedne u drugu parohiju, uz Pavića su uvek katana (veliki mač) i vakazaši (mali mač).
- Radi se, naravno, o drvenim mačevima, na kojima se golim okom mogu videti udubljenja, odnosno tragovi treninga. Naravno da ne koristimo prave mačeve, jer bi dolazilo do ozbiljnih povreda - kroz smeh dodaje sveštenik.
Da je Pavić sve samo ne običan sveštenik otkriva i da se osim ninjutsua u slobodno vreme bavi pilotiranjem, padobranstvom i motociklizmom.
Priznaje da je svoj motor, po kojem ga takođe poznaju mnogi meštani u okolini Prnjavora, Srpca i Gradiške, ali i šire, morao prodati kako bi kupio automobil za potrebe nove parohije. Međutim, odmah nam otkriva i kako će vrlo brzo kupiti novi motor i ponovo uživati u vožnji.
Pogledaj vesti o: Rat u Ukrajini
.jpg)
