Izvor: Vostok.rs, 01.Jul.2014, 15:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nikolaj Kuznecov: obaveštajac broj 1
01.07.2014. -
Nikolaj Kuznecov… Obaveštajac od Boga. Prvi od «supertajnih specijalnih agenata», o kojima je dozvoljeno da se govori. Već 1947. godine bio je snimljen legendarni film Borisa Barneta «Podvig obaveštajca», koji je postao deo istorijata sovjetske filmske umetnosti.
Biografija Nikolaja Kuznecova je potresna. On je rođen u seljačkoj porodici. Prvo je studirao agronomiju, zatim šumarstvo. On je potpuno sam učio nemački jezik. Inače je imao neverovatne >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << lingvističke sposobnosti. Kasnije je savladao esperanto, poljski, jezik komi, ukrajinski, kao i 6 dijalekata nemačkog jezika. U obaveštajce je dospeo ne samo zahvaljujući jezičkim sposobnostima, već i posebnom daru, neophodnom za specijalnog agenta. Njegov je život stvarno bio dostojan ekranizacije.
Međutim, film «Podvig obaveštajca», bez obzira na to, što je prototip glavnog junaka bio Nikolaj Kuznecov, ima samo uslovnu vezu sa njim. Događaji su na filmu odgovarali njegovom životu, ali anketa obaveštajca nikako nije smela da nađe odraza na filmu. Kada je šef tajne službe NKVD, kuda su Nikolaja Kuznecova poslali 1938. godine sa odličnim preporukama, pogledao njegovu biografiju, uhvatio se za glavu: dva puta je bio isključen iz komsomola, dva puta osuđivan… U to je vreme bilo lako dospeti u zatvor čak i nevinom čoveku. Zato je šef zaključao anketu, te prihvatio Kuznecova kao posebno tajnog agenta. Tako je Nikolaj dobio isprave kao Rudolf Šmidt, te je postao ilegalac čak i u svojoj zemlji. Pod tim imenom je on ispunjavao specijalni zadatak prodora u diplomatsku sredinu Moskve. Leti 1942. godine je on kao Nikolaj Gračev bio poslat u odred posebne namene «Pobednici», koji je delovao blizu okupiranog Rovna u Ukrajini. Već od oktobra agent je imao novi pasoš i novu legendu: nemački oficir Paul Zibert – pripadnik tajne nemačke policije. Na ovom «položaju» je Nikolaj Kuznecov lično likvidirao 11 generala i visokih činovnika okupacione grupe nacističke Nemačke. Evo šta kaže o Kuznecovu istoričar Trećeg Rajha, pisac, publicista Konstantin Zaleski.
- Za razliku od mnogih naših obaveštajaca, on ima veoma interesantnu sudbinu. Upravo zbog toga, što je delovao unutar organizacije protivnika. Delovao je dosta avanturistički, veoma riskantno, izdavajući se za nemačkog ober-lajtnanta. Posle rata je njegov život bio oglašen. On je bezuslovni ratni heroj, čovek, koji je herojski poginuo, a uveliko doprineo pobedi.
Nikolaj Kuznecov je poginuo, kada je imao 32 godine. 1944. godine njegova se grupa našla u zasedi – banderovci su ubili sva tri čoveka, mada postoji verzija da je on sam aktivirao granatu. On je radio u obaveštajnoj službi svega 4 godine, to je ogroman rok za obaveštajca u pozadini neprijatelja. On je učinio za pobedu mnogo više nego njegovi kolege. Stručnjaci kažu da je Kuznecov-Zilbert na filmu drugačiji, nego onaj pravi. To je umetnički lik, koji je odgovarao zahtevima i duhu vremena. To j bio uspeli lik, zato je film postao legenda u tom žanru, - kaže Direktor Muzeja filma Naum Klejman.
- Mislim da je to jedan od dostojnih primera naše filmske umetnosti inače, a posebno o obaveštajcima. Kod nas su se epopeje, istorijske panorame smatrale glavnim, međutim, to su bili žanrovi skoro za razonodu, naročito filmovi o obaveštajcima. Ono, što je učinio Barnet, bilo je dramski promišljeni film, kao i odlična režija. Izvrsni su bili glumci, naročito Kadočnikov. U tom filmu su bili prisutni herojski i komedijski momenti. U njemu je bila ironija. On je pretopio mržnju u ironiju, oslobodivši ljudi od negativnih emocija. To je bio film, koji su snimili pobednici! Apsolutno uspešan film!
Nikolaj Kuznecov je ostavio trag ne samo u istoriji zemlje, već i u njenoj kulturi. O njemu je napisano nekoliko knjiga, snimljeni su filmovi, napisani dramski komadi, u njegovu čast su otvoreni muzeji i podignuti spomenici. Njegovo ime nose ulice i škole. On je taj, o kome je dozvoljeno da se govori, naziv obaveštajca broj 1 on je potpuno zaslužio.
Karina Ivaško,
Izvor: Glas Rusije
