Izvor: Blic, 16.Sep.2008, 11:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Julija Timošenko odbija da podnese ostavku

Ukrajinska premijerka Julija Timošenko odbila je danas da podnese ostavku, uprkos raspadu demokratske, prozapadne vladajuće koalicije u toj zemlji i odluci predsednika parlamenta da podnese ostavku i raspusti skupštinu.



Predsednik ukrajinskog parlamenta Arsenij Jacenijuk podneo je ranije danas ostavku, posle jučerašnje zvanične najave da se koalicija u Ukrajini raspala zbog unutrašnjih sukoba između predsednika Viktora Juščenka i Julije Timošenko. Prema koalicionom >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << sporazumu, posle raspada koalicije, ostavke treba da podnesu predsednik vlade i parlamenta. Na pitanje novinara o tom delu sporazuma, Julija Timošenko je odgovorila da se koalicija nije raspala.

"Mi nismo stado ovaca i da skačemo u ponor kad to neko učini", rekla je ona. Parlament ima 30 dana da ili formira novu koaliciju ili da raspiše nove izbore.

Ukrajinska narandžasta koalicija, koja je srušila režim u toj zemlji 2004. godine, raspala se ni godinu dana posle formiranja vlade. Sada Ukrajinu čekaju ili mukotrpni pregovori o sklapanju nove koalicije ili izbori. Predsednik zemlje Viktor Juščenko i premijer Julija Timošenko, koji su nekada rame uz rame predvodili mase demonstranata na kijevskom centralnom trgu Majdanu, dokazali su još jednom da su savezništva u politici često kratkog daha.

Nije pomogla ni prozapadna orijentacija, ni primamljiva obećanja NATO o otvorenim vratima za Ukrajinu, ni rešenost Evropske unije da tešnje sarađuje s Kijevom. Kamen spoticanja u ovoj zemlji, rastrzanoj između istoka i zapada, Evrope i Rusije, jeste pitanje kakav stav zauzeti prema Moskvi, posebno posle rata u Gruziji: da li osuditi Kremlj i istrajati u ideji ulaska u Alijansu ili se ponašati pomirljivije prema džinu u susedstvu.

Posle višemesečnih trvenja dvoje ukrajinskih lidera, koja su svojevrsna uvertira za predsedničke izbore 2010, Arsenij Jacenjuk, predsednik Vrhovne rade, saopštio je da je parlamentarna koalicija zvanično prestala da postoji.

„Ovo je još jedan demokratski izazov, ali se nadam da ćemo ga prevazići", istakao je on.

Razmena optužbi između Juščenka i Timošenko počela je maltene odmah pošto je ona ponovo postala premijerka, u decembru. Prozivali su jedno drugo za korupciju i nekompetentnost, a poslednja kap u čaši bila je tvrdnja predsednika da premijerka radi u interesu Kremlja jer nije osudila rusku intervenciji u Južnoj Osetiji, što je on ocenio kao izdaju i političku potkupljenost. Ona mu je uzvratila da njegova preterana podrška Gruziji gura Ukrajinu u sukob i potom, zajedno s proruskom opozicijom, progurala u parlamentu zakon o kresanju predsedničkih ovlašćenja, kao i o pojednostavljivanju procedure impičmenta. Juščenko je to nazvao državnim udarom, a njegov blok partija „Naša Ukrajina - Narodna samoodbrana" povukao se 3. septembra iz koalicije.

Pitanje mogućeg članstva Ukrajine u NATO, vruća tema od aprilskog samita Alijanse, kad ova zemlja s Gruzijom nije dobila akcioni plan za članstvo zbog protivljenja Nemačke i Francuske, podelio je ne samo političare nego i narod, čija je većina protiv ovakvih aspiracija rukovodstva.

Političke zađevice su zadale razoran udarac popularnosti Juščenka i njegove partije. Prema anketi ukrajinskog Instituta za sociologiju, kad bi se sada održali izbori, partija Timošenkove dobila bi 24 odsto glasova, proruska Partija regiona 23 odsto, a Juščenkov blok - manje od četiri odsto. To pokazuje da kod ogromne većine stanovništva Ukrajine antiruska politika nije popularna.

Neki analitičari zato predviđaju da će Timošenko ući u koaliciju s Partijom regiona i formirati novu vladu, naklonjeniju Kremlju.

Prijateljstvo Juščenka i Sakašvilija

Mnogo toga povezuje Viktora Juščenka i Mihaila Sakašvilija, predsednike Ukrajine i Gruzije. Ne samo da su obojica predvodila baršunaste revolucije - prvi Narandžastu revoluciju, a drugi Revoluciju ruža - izvedene po istom scenariju, ne samo da obojica imaju iste aspiracije da svoje zemlje uvedu u NATO i EU nego su i bliski prijatelji, a druže se i porodično. Zajedničko im je i da obojica imaju supruge strankinje. Juščenkova druga žena Katarina Čumačenko je Amerikanka ukrajinskog porekla, dok je Sandra Rulofs, lepša polovina Sakašvilija, Holanđanka koja je gruzijsko državljanstvo dobila tek ove godine.
Pogledaj vesti o: Rat u Ukrajini

Nastavak na Blic...

Mondo: Julija Timošenko odbija da podnese ostavku

Glas javnosti: Julija ne odstupa