Izvor: RTS, 25.Jun.2014, 21:19 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Evropi potrebni novi gasovodi
Zbog ukrajinske krize, Gasprom spreman da o sopstvenom trošku napuni evropska skladišta gasa. Stručnjaci iz Međunarodne agencije za energetiku upozoravaju da su Evropi potrebni novi gasovodi, jer prete nestašice i struje i gasa. Uprkos stavu EU da "Južni tok" mora da se uskladi sa evropskim propisima, u Beču žele nastavak izgradnje gasovoda.
Mađarska je već tražila dodatne količine gasa >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << kako bi napunila skladišta. Iz "Gasproma" poručuju da je za sada snabdevanje stabilno. Ali, treba imati na umu klimatske promene, a ide i zima.
Direktor "Gasproma" Aleksej Miler kaže da ta komapnija prepoznaje rizike zbog onoga što bi se moglo dogoditi ove zime u Ukrajini.
"Spremni smo da povećamo isporuku gasovodima 'Severni tok' i 'Jamal - Evropa' preko Belorusije i Poljske", navodi Miler.
Kako ističe, "Gasprom" razmatra i mogućnost da za svoj novac popuni evropska skladišta gasa, kako bi se izbegle tenzije koje se mogu pojaviti tokom zime.
Najugroženiji je upravo naš region, jer Srbija i zemlje Balkana imaju samo jedan pravac snadevanja gasom iz Mađarske.
Sofija u klin, Beč u ploču
Novi gasovodi su neophodni, međutim, ni u Evropi nisu jednoglasni. Dok Unija traži od Bugaske da privremeno obustvi radove na svojoj deonici "Južnog toka", Austrija sklapa sporazum sa "Gaspromom" za svoju trasu.
Austrijski kancelar Verner Fajman navodi da alpska republika propagira smanjivanje emisije ugljen-dioksida i da je protiv je nuklearne energije, dodajući da alternativni izvori energije zahtevaju drugačije kapacitete.
"Zbog toga nam je potreban prirodni gas. On mora biti dostupan da bi se obezbedilo dugoročno snabdevanje. Zato bi realizaciju projekta 'Južni tok' trebalo nastaviti", napominje austrijski kancelar.
S druge strane, komesar za energetiku u EU Ginter Etinger kaže da su planovi gasovoda na stolu, ističući da Unija očekuje da sporazumi koji su zaključile države članica i Rusija odgovaraju zakonima evropskog tržišta.
"To su zakoni o zaštiti životne sredine, javnim nabavkama i zaštiti konkurencije. Želimo da gasovod bude otvoren i za druge distributere gasa i da obezbedi konkurenciju", ističe Etinger.
Dodaje da su pregovori u toku i očekuje da se članice dogovore o aražmanima sa Rusijom.
Stručnjaci se slažu da pored "Južnog toka", treba što pre realizovati i Transjadranski gasovod, kojim bi se dopremao gas iz Azerbejdžana preko Turske, Bugarske, Grčke, Albanije do juga Italije.
Voja Vuletić iz Udruženja za gas navodi da treći energetski paket kaže da ja onaj ko gradi gasovod mora da primi bilo čiji gas i da ga transportuje.
Na primer, za gasovod Azerbejdžan - južna Italija koji gradi Velika Britanija oslobođen je trećeg energetskog paketa. A Južni tok koji je sklopio sve ugovore pre nego što je 2011. Evropska unija uvela taj treći energetski paket za njega on mora da važi. To su dvostruki standardi.
"Južni tok" bi evropskim potrošačima obezbedio 63 milijarde kubika gasa godišnje, a Transjadranski još dodatnih 16 milijardi metara kubnih.
Pogledaj vesti o: Gasprom
